Дело

110 Л Е Л О диште допушта неколико специјалних Форама: или ее садр/каји свести сматрају као чисте преставе. то јеет као нешто што није оно. што се нреставља да је, дакле као чист привид ( 8сћет') (престава нростора није и сама расирострта, престава црвенога није и сама црвена), или се схватају као реални објекти свести. Прво је гледиште субјективно идеалистичко а друго објективно идеалистичко. Осим тога поред садржаја свеети може се узети да постоји још и Форма свести, субјект свести. који објекат опажа, има. садржи, чини свесним: пли се може узети, да таквог засебног еубјекта цоред садржаја свести нема. Прво је гледиште супстанцијалистичко , друго Феноменалистично. Споје ли се обе тачке гледишта онда добијамо ове могуће комбинације : субјективно идеалистичко гледиште мора бити у исто доба супстанцијалистичко гледиште пошто престава коју нико не би престављао не би била никаква престава, (не треба заборавити да се овде под преставом разуме ужи субјективистички значај њен), а тако с тога и обрнуто Феноменалистично гледиште мора бити објективно идеалистичко, док супстанцијалистичко може битн п објективно и субјективно, а објективно и суистанцијалистичко и Феноменалистичко. Али осим ових побројаних гледишта идеалистичких, постоји још једно особено идеалистичко гледиште. које је Кант у ФилосоФију унео и назвао га трансценденталноидеалистичким. Осим субјекта којп опажа и објекта који се опажа постоји код Канта јотп један трећи елеменат искуства : то су субјективне Форме, Форме под којима субјект онажа објект. Те су Форме Форме опажања субјекта, оне дакле припадају субјекту , порекла су субјективног, али се односе на објект, услови су уласка објектовог у субјект. Те су субјективне Форме по Канту простор и време (Форме чулности), категорије разума и идеје ума. Шопенхауер акцептира ово учење Кантово о субјективним Формама, али од Кантових Форми задржава само три : простор. време и каузалитет. По Канту постоје три снаге сазнања: чулност (бЈппћсћкећ), разум (УеШашћ) н ум (УегнппА): те су трп снаге трп стунња онште моћи сазнања, која је пдентпчна са субјективним Формалга, као среством којнм субјект