Дело

АРТУ1' ШОПЕНХАУКР 111 сазнаје за објект. Форме чулности јесу нростор и нреме, Форме разума јесу 12 категорија (на пр. јединстно, множииа, бнће. небиће, могућност и т. д.) а Форме ума јесу идеје јединства свести (душа) јединства природе (космос) и једпнства бнћа (Бог). II код Шопенхауера ностоје све три моћи сазнања, али нису сне т])н идентичне са Кантовим и није њихов однос исти као код Канта. Шоненхауер одбацује потпуно ум у смислу Кантовом и под у.\[олг разуме моћ апстрактних нојмова у опнгте, која се налази само код чонека. Чулност схваћа ТИоненхауер нотпуно као и К’ант (Шопепхауер вели да је ово учење Кантово о простору и времену као субјективним априорним Формама други дијамаит у крунп великог ФилосоФа кенигзбершког). док од 12 категорија разума (Кантов ,.Кп(1ег\уетки) задржава једну једину, категорију каузалности. Према томе само су простор, време [I каузалптет субјективне Форме, дакле Форме које долазе из субјекта. које према томе нретходе објекту и нису његове првобитне особине, које се дакле не могу извести из искуства. већ претходе свакоме искуству, априорне су. Шоиенхауер је иокушао, да све моћи сазнања сведе на једну једину основну Форму, чиме би се њихово јединетво документирало, које је Кант слутио. али није могао показати. Шопенхауер налазн општи корен свих моћи сазнања у ставу довољног основа (разлога, 8аН с1ез гигешћепсТеп Сггипћез). Овај се основнн став по њему грана у четнри основна корена, од којпх су сва четири самостална и не дају се свести један на другог. Став основа јввља се или као став основа у постајању 8аг/. уош Огнпбе ћез \\гегс1епз, гаћо ћеп(И) и објективира се као каузалитет природних појава. као материја. или као став основа у бићу (ВаИ \топ Огши1е (1ез 8еЈшз, гаћо еззепсћ н објективира се као простор и в])еме. или као став основа у сазнању, реФлексији, уму (Егкеппћзз^тшн!, гаћо со^позсепФ н објективира се као суђење. или на послетку као став основа делања на мотиве (Моћ\7аИопзотипс1. гаћо ао-епсћ) и објектпвира се као мотивација. Свакој Форми става основа одгова]*а дакле по ]'една класа престава. и осим ових нобројаннх класа нс на.тазп се у нантој свести нп једна вшпе. '\ име је исдрпек