Дело

112 Д Е .'I 0 свет преставе п то разуме се са своје објективне стране. И ако Шопенхауер сматра ове четири Форме става основа за корените (зато се и зове његова расправа о томе : .,ЦЂег <Ие \чег!асће \Упг2е1 <1е§ 8аг,2С8 уош хпгеЈсћеи^еп Сггппс1е” ) инак је он о њиховом међусобном односу тоаико (у свом главном делу и у спнсу .Д ћег с!еп \У1с1еп јп <1ег ^п1;иг“) казао, да се јасно може видети, како се они могу на много мањи број редуцирати1). У својој општности узет став основа значи, да се ништа у нашој свести (управо у еадржају њеном. објекту) не може налазити без везе са нечим другим. са каквим другим објектом свести, да сваки иоједини објекат свести егзнстира само у вези са осталима, само релацијом на остале објекте. То се види у свакој сиецијалној Форми става разлога. Простор није ништа друго до однос објеката у колико су они један поред другог, овај однос „један норед другог" (ХеЂепе1напс1ег) чини суштину простбра, чини суштину става основа у простору ; тако исто ни време није ништа друго до однос објеката у колико они долазе један за другим, у колико су сукцесивни, овај однос „један за другим“ (Хасћеи1аис1ег) чини суштину времена, чини суштину става основа у времеиу ; тако исто ни материја није ништа друго до каузалитет скроз и скроз, овај однос каузалности, однос проузрочења једног стања материје другим чини суштину става основа у постајању. Тако је исто став основа у уму скроз и скроз образложење једног суда другим, тако да то образложење чпни суштину става основа у суђењу. Тако нсто је на поелетку п став основа у вољним радњама скроз н екроз мотивација вољне радње иреставом. Мотивација се односи на проузроковање вољних радња нреставама (мотивима) не снада дакле иотпуно у свет преставе. Тако исто ни ум није првобитна класа нрестава, већ се његове иреставе односе скроз и скроз на преставе чулног опажања, тако да су ове последње 0 У мојој расправи о „ставу основа“ („Иег 8а1г гоа впт<1еи Е1пе 1о&т8сће ТЈпСегзисћгт^) ја сам ноказао, како су симултанеитет н сукцесивнтет (простор и време) квалитет (материја) и сташе (промена и непромен.внвост) као садржаји реални само садржаји става основа, који је као такав само једна једина нроста Форма, која изражава нужни однос једног објекта реалног ка другоме. Резултати моје п Шопенхауерове расправе Фундаменталио се разликују,