Дело

(УСПОМКНЕ II РКФЛККСИЈЕ О ('РПСКОМ НОКРКТУ г. 1848.). III По свему, што сам до сад навео , може се већ нзвести закључак пре свега о томе, која је међу угарским народностима још ире револуције била оруђе у рукама бечке реакцнје п „камариле.“ Го еу били Маџари, јер да су они , као што сам већ помињао, имали дубљега државничког погледа п политичке увиђавности, онда би одмах прозрели, чему водп та њихова из Беча подржавана политика у питању о језику п каква је прп томе скривена демонска намера бечких кругова, а кад то нису увидели, онда су без сумње били оруђе Нетернпхових реакционих рачуна и циљева, јер су му халапљиво загризли у удицу !‘) Је ли то јасно ? И кад се ово узме на ум, онда се тек може измерити, какви су виртуози Маџари у чаикунском самохвалисању, кад се онп пред европским светом у 1) Веома је добро у већ наво1>еној књизи „Орпски иокрет у јужној Угарској“ казано о томе (говорећи о већ наведеним закљуцима сабора од г. 1843.): „Извесно је да се тада у Бечу боље видело но у Пожупу и да се ти закључци одобрише, јер то баш и беше оружје снремл>ено за онога који га сакова. Јасно је и то, да је у кабинету великога канцелара (Метерниха) решеио, да се шиме не само послужи него да се изоштри за сваки елучај- Што су дипломати „цожунске табле“ тако р))ава средства за остварење цели измислили, нито нису за времена увидели погрешку, него и онда не скренуше с нута, кад је цео свет гласно говорио, да су закони о језику праве ловке, у које се ухвати не само маџарштина, но и цела Угарска, — то је кривица којој ће се доцниније чути трагичан свршетак14.