Дело

Л 1’ТУ1‘ ШОИЕНХДУКР 1.41 органском могућ јо. На тај начин нз борое јпг-кпх појана произлази виша која их све прогута али и тежњу љнхову реализује на један виши начин. на једном впшем стунн.у. Али ова борба више идеје са нижим никада не нрестаје. отуда и у живом организму н. пр. човечпјем ностоји непрестана борба између анималних и вегетативних . всј стативних п хемиско-физичких (||ункција. док папослетку смр!»у организма ове последње најниже снаге природне отргнсту им материју оиет не дочепају и своје биће у њој не објективирају. Као тнто се вндн у нрироди влада свуда свађа, борба п променл.нва срећа у н.ој (нобеда нрелази с једне снаге на другу). Пајјасније се објективира ова борба Vжпвотпњском свету. коме бил.нп свет служн за храну. п \ коме је опет п свака животиња илен друге. т. ј. у којој свакл животиња мора материју, у којој своју идеју објективира. да устуии другој за објективацију њене идеје. док на послетку људски род, савлађујући све остале створове и сматрајућн природу само као свој фабрикат. ову борбу, ово самораздвајање вол.е, као што ћемо доцније подробније видетп. објектнвира у најужаенијем облику и ћошо ћошГиЈ 1прпз постаје. Али иета се та борба. исто се то потчињавање може видети и на нижим ступњевима објективације вољине. тако у асимнлацији воде и угљена у протоилазму. бп.љке или леба у крв. у кристалним друзама где један кристал другога ограничава. у наметању магнетизма гвожђу. у раздвајан.у п најчвршћпх хемиских јединења галванизмом н т. д.. а у великоме особпт* у односу сунца и планета, где постоји неирестани наион пзмеђу центрифугалне (тангенцијалне) п центрипеталне си.н. чиме се космос одржава у кретању. 11а н у са.чој матернјп као таковој (као еуистанцији) огледа се ова прнрода вол.е: материја је у суштини својој спој репулзивне н актрактивне снаге. (тако да непробојност и тежа чине најниже стуињеве вољине објективације, чине дакле оно што се налазн као општа иодлога н у свима внпшм ступњевима њеним п оојјол ове две снаге основни је Феномен њен. (Наставиће сеј