Дело

Д Е Л 0 130 воља оно. што се објективира. т. ј. у форму нреставе, у објективност улази. П>ено се једпнетво ирема томе мора огледати у унутрашњем сроству свих њеннх појава‘\ вишим формама њене објективације. у би.љном и животињском свету. то се види у општој аналогпји свих форми, у основном тииу. који се палази у свима појавима и који је основни иринцпп Упоредне Анатомије француске у овом столећу (које се ПГоиенхауер не може довољно да нахвалш. Али јс исто тако важно утврдити (и овде лежи заслуга оне иначе фантастичке ириродне фнлосоФије Шелингове и његових ученика, велп 111опенхауер), да је поларнтет т. ј. разлаз (АибетапЈегћге^еп) једне снаге у две квалитатпвно различне, супротне п к своме сјединењу тежеће радње (ТЈтћо-кећеи) основни типус готово свих појава природе, од магнета и кристала до човека.1) Овај је поларитет израз- бића волшног. њеног самораздва јања (8е1ћ81еп12>уе1п陸), борбе њенпх аката једног с другим. Ова борба постоји п измећу појединих снла природних. тако да сваки ступањ објективације воље пориче другоме материју. простор и време. У овој борби различних ступњева објектпвације вољине, при којој се виша идеја увек објективира само тиме што ниже идеје савлада и себп потчини, лежи у неколико оиравдање оне тежње емпиричке науке (Етиологије) да све више снаге природне, све више идеје, сведе на најнижу. на неиробојност (и тежу), на механизам. Јер када више спла неорганског царства дођу у конфлпкт једна с другом, хотећи свака да се дочеиа материје, онда из ове борбе ироизлази једна виша идеја. која све ннже савлада. али пх не уннштп потнуно већ нх само модиФиковане задржи : тако поста ју ностепено. прво иомоћу ^епегат аецпјуоца. а за тнм асимилацијом дате клице : органски сок (протонлазма), би.љка. жпвотиња и човек (као што се внди п])елаз неорганског ка ') У почетку нашег века философијом природе бавили су се многи философи ч природљаии. Данас, кал су гакта природних наука 'порасла до невероватне суме, једна дубока ФилосоФија Природе, која Г>и пронашлаунутрашњи дух, којн сва таФакта вежс. насушна је потреба, ако Природна Паука, у целини евојој узета, треба да има н дубл.ег теоријског значаја- II сам Шопенхауер (в. ДУ. а. IV. и V. 8. 156-) вели како ,је једној геннјалној глањи остав.вено да у будућности споји дедукцпју природпих закона нз закона простора и времена са унутрашњом аналогијом природном,