Дело

А |’ТУ I’ ШОИКНХ АЈ' !•;I* 12!) Опне пак. дакле љегово целокупно биће. којс се у н.има свнма скуиа састоји н према томе у п.пма свима манифестира, пгго је он дакле у онште такав какав је. пјто он у опште егаисгира, зато нема никаквог разлога, већ је то само објективација, видл.ивост вол.е. Сваки је узрок дакле само окаснонални узрок, узрок као прилика. повод". Тако стоји у несвесној (органској и неорганскојј природи ; али тако исто стоји п онде где нису више узроци и надралкаји већ мотиви оно. што одређује јавл.ан.е појава у времену, на пме у делању човека п животиња. „Мотиви не одређују карактеј) човеков. вс*11 само појаву овог карактера, дакле дела његова : спол.ии облик његовог животног тока, а не његов унутрагпњи значај и садржај; ово последње долази из карактера, који је непосредна појава вол.е, дакле безразложан (бага као и биће камепа)." Као што се из свега досадашњег види. Етиологија не сме никако за тим ићн, да разнолике снаге пЈжроде, од неорганских до ој>ганоких, сведе једну на другу и на послетку на просто механичко кретање и с-удар, јер би то значило свести садржај света нреставе, вечне идеје које се у њему маниФестирају. на Форму његову, на оно у чему се идеје тек маниФестирају (на иростор н време). Али исто тако као што Етиологија ие треба да све различне појаве различних сила сведе на мапиФестацн ју једне једине. исто тако она се мора чувати и од тога, да за појав разних сила држи оно, што је манифестација једне и псте силе под различним услОвима. Организам се не може свести на хемпзам н механизам, већ се организам мора схватити као објективације једне засебне идеје (животне снаге, ЕећепккгаК), којој су за њену објективацију потребне ниже силе природне, алн се она никад на њих не да свести, као што то хоће модерна Физиологија и Биологија.1) .,( друге стј»ане опет не може се одрећи, да је у свима идејама т. ј. у свпма силама неоЈп анског и у свима облицима органског света једна н иста ’) Шопенхауер се слаже са Кантом да је сасма илузорно надати < е да 1.е се икада родити Њутн травке, који ће љено растење п развиКе оојаснити чисто механичкпм путем. У Дарвину модерна биологија мнсли да је добила таквога Њутна; Шоиенхауер ј«* чптао само реФерат на епохално дело Дарвиново „Норекдо специја« које је изишло нред смрт љегову (1859), и нашао да садржп само „Бен р!аНеп Ешртзшп.ч пп«1 КеаИбти.«?-*. Дедо XX