Дело

134 д к л о веку, а то је на ирипцииу народности. Уна се да се национална свест потчпњених и разноврсно раскомаданих народа европскнх почела већ будитн н разгревати на зрацпма новпх демократских начела од г. 1789., алн је она тек на бојннм пољима за ослобођење од Наполеонових унпверсално-монархнјских тежња добнла своје крваво крштење п тек је после тпх наполеонских ратова нацпонална мпсао ушла V област практпчког Државног н мађународног живота као пресудни агенс, као иолитички иринцип, којп тражн свога остварења.') И тако је, дакле, 19. већ на самоме освптку своме добио своју сигнатуру као век национа.гне борбе за слободу и равногравност. Разуме се, да је та борба морала одмах да се одазове п све већега маха да узима нарочито у томе једннственом конгло.мерату п мозаику од толиких разннх народностп и нацноналннх одломака, какав је Аустрија. Чак и оне народностп, које су дотле успаване бнле, о којима се нпје воднло нпкаква рачуна п које „офнциална етнографпја Аустрије не познаваше“'), као што беху н. пр. Словацп Словацп п Рушњацп (Малорусп) у Галицији п Угарској — чак се и те народностп пронафоше и покретоше из свога сна, те се помолпше на полптнчку позорннцу са својпм националннм жалбама п захтевима.3) Очевндно је, дакле, пстицање начела народностп ц цео живљИ национални иокрет бно сасвпм природна п логнчка последица демократских идеја, идеја о слободи и једнакостп, јер кад се у име демократизма тражи обарање свих прнвилегија н свакога аристократпзма, дакле опшге-човечанска слобода п равноправност, онда се ту не може зампшљатн некакав апстрактнн човек, неке сасвим оделите и једна уз другу без икакве везе порефане индпвпдуе , него ту се разуме ис1) В. о томе иотање у мојој расправи: Пационално наче.то у 19. веку, Гласник срп. уч- др. -) Као 1нто умесно велп један од наших даровитих млађих историка Др, Драг. ПавловиК у својо лепој студији; „У очи револудије 1848. у Угарској“, Дело, свеска за новембар 1896. стр. 223. 3) 0 Словацима је још у почетку четврте деценпје овога века могао ЧанловиК у својим етногра-Ј-скнм сиисима да кажс; „Ни један народ у Угарској није толико равнодушан према своме матерњем језпку, као Словаци, чији се образовани л>уди баш управо стпде да говоре словачки : они се вазда служе немачким илн латинским језиком.1'