Дело

ПОГ.ПС ПЕДЕГКТ Г0ДШ1Л торијски човек т. ј. такав, којн нма свој исторпјски парађенп тпп, јер припада извесној нсторпјскп носталој п развптој нацпјп са свима њенпм прпЈ)одпим п повеснпчкпм особиналга. Нјшкламовати начело индивидуалне слободе п равноиравности значи у псто време пршшати и начело слободе п равнопЈ)авностп мефу великим колективннм инднвидуа.ма, међу иација.ма. I Гознати инглески културни историк Леки каже: „1гад се аналише лемократски идеал, којп тако простран уплив има, онда ће се наћи, да се он из два дела састоји: пз преображаја ка])те европске по начелу народности и из јакога увођења п мешања демократског елемента у владу сваке државе.“ Па тако псто. пз.л!еђ\' осталих, руски публнцпста Глинш вели: „Полет до кога је у новнје доба дошао национални дух, показује у исто вЈ)ел1е његову тесну узајамну везу са духом демокраир/рГ. Нпје овде лгесто, да о толш још даље доказе паводим. П кад маџарски народ у нуној свотлости овога века хоће под вар.Ђивом фиЈзмом демократизма да протура своје антидемократске тежње, кад својој националности присваја неку ириеи.ааију пЈзелт другил! националиостима,1) кад хоће насилно да пх прнтискује и прогута , опда је тај маџарски иарод пзостао иза делшкратскога духа данашњега века, ои је , дакле, очевиднп анахронизалу сушти предСтавник назадњаштва п реакцпје. ћ\>лпко је за наш век одвратна слика једнога шовиниз.мом запојенога п отЈлованога на})ода, који се користи државнолг силолј п државним апаратолх, да друге националности гњечи п у с<* претопи, толико је још одвратнпје, кад се такав народ п]зед светом нЈзодуцира својил! фалснфикованим делткратпзлтм а оне народе, који се оЈлапе од његовог националног фантанпзма, беди назадњаштволг ! После свега, што сам тек летилшчно могао овде да поменелг, лгислнм да сад неће бнтн тешко наћи пЈлавилан п непЈшстЈ)асан одговој) на напред поставл»ено пнтање: до когаје кривнца, што се антагонизал! измефу л!а1,1аЈ)Ског п српског на1) Спрингер, говорећи о угарским снборнмн од годнне 1>.1У и 181.1, веомн добро вели: „Хпп игпгДе а1>ег уегзпсћ!, ап И1е 81е11е јенег ро1јИзећеп ХаНоп 1т. ј. привилегисаннх аристократских сталежа) ејпеп мнгкНсћеп е1нхе1пеп Уо1кзз1ашга хи гискеп, иш! ип1ег ешеп зсћеГпћаг ДетокгаНзсћен ШШе е1пе пеие Апз1окгаНе: <Не Ма&уагеп §езсћаћ‘еп У нав. кн.изн I стр. 508.