Дело

ПОГЛК НЕДКСЕТ 1’ОДПНА 187 зива у широким слојевпма народа. Д њега не беше одређенога полнтпчког програма, он није могао да оснује п прпкупп око себе обележену полнтичку партију, него је сва његова необична моћ и чаробна спла била нарочито у томе, што је поред општих либералних фраза све остале вофе и прваке далеко надмашао својим говорничким даром и енергичким заступањем специфички мауарског иационалног гледишта. Новији историк Спрннгер веома је добро о њему казао: „Противречност н недоследност у Кошутовим политпчким назорима свакојако би се у брзо опазила и открила, да се ннје већина маџарских политичара кретала и колебала \ тако исто нејасним и несрефеним мишљењима п да нпје Кошут улажући целу своју снагу бранио и заступао величину и њсиодарство маџарске националности и то вазда износио кпо крајњи гџ1љ ири сегш сеојим илановгша“. Ето то је био Кошутов патос као израз болесног шовпнистичког заноса, којп је бно захватио цело маџарско друштво. Кошут је као свемоћнп агитататор обладао маџарским умом и поред његовога моћнога гласа губио се у жагору глас Дежефија а нарочнто Сечењија, који су имали више полнтичко образовање и трезвенпје државннчке погледе. 3 заман је Сечењи добацпвао Кошуту прекор да он намерно дражи и узбуфује националну фантазију износећи јој примамљиве, али неостварљиве слике будућности; Сечењија је подилазила тешка брига о излазу тих бораба, • о будућности своје отаџбине.1) Сви ти умереннјп п смишљенији гласови ишчезавали су пред громким гласоАг националнога пророка Кошута. То се још и у очи саме револуције на пожунском сабору г. 1847. опет најјасније посведочило. Измефу осталих предмета ту је опет искрсло плтање о језпку п ту су како Спрингер каже: „магнати у го]>њем дому показали већу мудрост него доња сталешка „табла" чија се све већа завпспост од Кошута баш у томе погледу показала кобна. Ниједап од маџарских ирвака и гоеорника нир■ оштрпје застуиао искључиво маџарско /.гсдиште, ниједан није ра1) Сечењи у .једном своме спису .Рга&шеп1е ехпев роИИзсћеп Ргоегаштез" који је изишао г. 1847. означио Кошута као злог непријатеља народа гон ће, велп Сечељп. наш народ стрмоглавити у један положај, из кога га нн сам Бог не може вшне избавити.“