Дело

Д Е Л О 138 звао тако страстан нан/аонална фаиатИзам као Кошут." Тај духовпти историк то објашњава тим, што је Кошут, правплно оценивнш своју снагу, осећао да је много впше код куће у националном патосу него у политичким интересима. Мацарски апостол беше довољно заслепљен п кратковпд, да верује у снагу ц дејство власничкнх наредаба и декрета у националним стварима.1) Прп таквоме „настројењу духова” у мацарскнм меродавним круговима није пимало чудно, што је о њима с пуним основом могао казати Бидерман: „Мацарски сталезки, идући за циљем помацаривања целе земље, толпко су били заслепљенн п залуђенп тим пројектима, да нису ннкако внделп шта се догаћа око њнх, а нпрочито ону анимозност, која је услед њпхове превластн расла из године у годпну код немацарских народности, као што нису впделп нн све веће размере, у којпма су се шприле жеље и тежње тнх народностнб42) Да, да, тп вајнн политичари и државници маџарски, који су водплп прву реч, нису нн били у стању, да сагледају право стање ствари и да предвнде његове неминовне последице. .V својој ..фантастичкој инкомпентенцији и политичкој недораслостп" ) они су мислнли, да је то сасвим лака ствар гсред 19. века одродитн и прпгњавпти живе п за живот способне националности, а нарочито такав један свестан, ратоборан п у борбп прекаљен елеменат, као што је српски; онн су мнслплп да су Срби малаксалп н заспали зато. што су се били прнтајнли, што им се није више дала ирилика да се састану и проговоре на своме сабору и што нх двор није впше „подбадао", него ии је предао маџарској обестп. Обузети, као што већ поменух, великим нлановпма, да на иодножју згаженпх н претопљених народности подигну велику и самосталну Мацарску, они нису нмалн времена да пажљиво прате п мотре на све спмптоме п агенсе, који раде у самоме недру и утробн угарског државног организма, а којп буде опе немацарске народностп, које су дотле спавале, а оне, које су, као српскп парод. већ бпле вазда будне п свесне својега националнога 1111 ЗрппЈгег’ <ЈезсЗ). Оез^еггегећб е!с- II. стр. 131. -) НМегппш, ћа 1ој ћоп^гоМе $иг 1ез паИопаШеб е!с. Ке\’пе, стр. 541. 3) Као што је Сечењи казао о Кошуту.