Дело

носли ПНДКОКТ ГОДИНА 139 бића, још више јачају и челнче у тој свестп п спремају за отпор маџарском бесу. Што се тиче специјално српскога парода у Угарској ја бих могао овде побројити оне разне моменте, који су његову националну свест одржанали п челпчилн и у тегаким данима, којп су билп настали услед већ поменуте алијансије нзмеђу бечких п пештанскпх централпста; но ја се у то побрајање не могу упуштатп због одмереног простора, а осидг тога оно није ни потребно, јер је то већ лепо пзложено у књизн Нила Попова, а у новпје доба нарочито у већ наведеној студији д-ра Драг. Навловића.1) Маџарима у њиховом охолом фанатизму н занеђеном јурењу за велико-маџарским фантомом питање о народностима нпј(* задавало нпкакве бриге, док их нпје г. 1848. немилостиво тргла и пробудила из тога заноса. Парпска фебруарска револуција од г. 1848 бацила је револуциони угарак у трошне и испуцане зграде средње-европског апсолутизма, снјнула као електрика кроз загушлшву иолитичку атмосферу; прво је револуциони пожар захватио Пталију и Немачку, а отуда долетеше варннце у оие запалшве материје, које су се већ од толико година нагомилавале у дубини изанфалога и остарелога политичкога организма Метернпхове Аустрнје. Пример Француске вазда је дејствовао контагиозно, па се то засведочило и г. 1848.; кад је чак п тромп немачки „Михл“ свукао спаваћу капу с ушију па се пробудно да правн „револуцијуД онда није нимало чудно, што су се народи врелије крвп н жнвњега темперамента, у чијем органпзму има много револуцнонога фермента, ускомешалп п покренулн, да траже и извојују слободу, једнакост, равноправност и т. д. Изгледало је. као да се разне нације формално надмећу, која ће боље да имнтира Французе. , Ја бп имитацнја бнла што потпунија и да би се ирвп акт револуције одиграо сасвим по обрасцу француском, то је и у Аустрији револуцпја прво букнула у престоппци, у Бечу. Сваки којн данас чита опис те бечке побуне, мора добпти упечатак 1) На разлагање д-ра Павловића о томе имао бих само ту малу нримедбу да учиним, да писац набрајајући те разне моменте и агенсе, није тачно казао да су „литерарне чнњенице допринеле буђењу националне евестп,“ јер та свест није нпкад бцла заспала и утрнула, да би је тек требало булити. ■