Дело

ПОСЛЕ ИКДКГКТ годинл 141 сене захтеве п закључке. Л гарска је потпуно раскрстнла с прошлошћу, стара сталешко-феудална конституцпја укпнута је а на њено место стала је модерна предсташшчка нладапнна с* одгонорним министарством п демократскп.м установама. Кад су Маџари тако олако и без крви добили те тако важне н зназхенпте концеспје, кад видеше како днор вољно санкционише распад старе Аустрпје, стварање самосталне угарске краљевпне, они су били сретни и блажени, сабор је угарскп од\ шевљено клицао „ живео краљ“ уз звекет сабаља и пљескање дама које су красиле галерију" како прича Ирањи. гЈ-'п ..мсденн месеци“ лепога споразума између двора и Маџара грајали су све до септембра г. 1848. Маџари су непрестано трчкали двору, обпгравалп око рвега. и кад су .,неблагодарне“ Бечлпјс својом револуцпјом нагнале двор да се спасава нз Беча у I Гнспрук мефу верне Тиролце, онда су Мацарп похиталн да иокажу како су они добри и лојални у разлици према неверним и заблуделим Бечлијама те су понудили цару да доЈ)е у Будим у средину своје „верне мауарске нације“. На тој појави морам овде мало застати, те јој обележитп значење по даљи ток револуције, пошто ми изгледа, да је слабо ко од онпх. који су описивали и оцењивалн угарску и у опште аустријскл^ револуцију, довољно п како ваља обележио и нстакао значење таквога држања Маџара у самим почецпма покрета. Револуциони је покрет наншао на званичну Аустрпју као гром из ведра неба, као нека неочекивана странша елементарна непогода, која се одједанпут сручила на остареле главе аустријских врховних управљача. У колико је изненадннје дошла та олујнна, у толико је већу забуну и паннку морала Јтроизвести у врховима државе и отуда је дошла већ номенута очајна слабост и малодушна попустљивост, у почецима револуцнје. Највише је погодило у срце стару Аустрију и њену династију то, што је први пламен покрета букнуо баш у самоме центру, у Бечу, што су баш Немцп новели коло револуције; од свих националности аустрпјских немачкн је елеменат имао релативно најмање разлога, да се буни и да буде незадовољан, јер је он вазда био безусловно владајући елеменат у западној половпни монархије и сматран као главнн стуб и носилац аустријске „државпе идеје ЈГа