Дело

142 Д Е Л О кад се чак и ти тако питоми и лојални бечки филистри нађоше побуђени, да откажу послушност, да затуре своја траднцнона династичка осећаноа и да се одметну у револуционаре. онда је го био грозан удар, који је дворским и владпним круговгша померио памет, сломио веру н наду у могућност спаса п л спеха — то су били страшни критички моменти у почецима револуције. Изгледало је да су одједанпут попуцали свп обручн, којп су држалп у заједнпци тај шаренп и разноплемени државнисклоп, државни је склоп почео да се раствара и распада у своје елементе. Беху то тренуци, где су старн државничкп ауторитети и најоданији прпјатељн династије у место каквога доброга савета изјављпвалп, да са.чо неким чудом може династија из свога очајног положаја да се спасе. Аустрпјска револуција није пзнела пптање, хоће лн Аустрнја бнти апсолутнстичка или уставна држава, хоће лп обладати овакав или онакав систем, него хоће лн она опстату или не. II у тим тешким п мучним тренуцима где је на све стране у пространој области империје лизнуло револуцпоно пламење, где је династија стајала запрепашћена без помоћп. без наде н компаса, у очајној забуни — ко је сиасао династпју? Можда ће многима звоннтп као парадокс, кад кажем, да су је спасли Маџари. Па ипак је тако. У свакој војни, па дакле и у Јзеволуционој борби, главни је услов успеха, да надмоћна н победна страна уме брзо да експлоатнше своју победу, да се њоме у првим тренуцима користи до краја, а да не да протнвнику, да се од прве забуне и панике освести, да се прибере и да добије времена, јер се тиме могу ласно ставитн на коцку плодови у првн мах добивене победе. На то стратегпјско и тактнчко правило, на ту историјом посведочен\' истину заборавили су мацарскп иолитичари, који су руководили покретом. Зашто су двор п бечка влада у почецима револуције иоказпвалп онолику управ непојмлшву попустљивост, онакво маладушно капитулиран.е иред обпчннм улпчним бунтовима и демонстрацијама? Прво зато, што су, као што већ рекох, били потнуно изненађенп и неспремни, а друго зато, што н да су хтелн да помшпљају на отпор нису имали на расположењу довољно поуздану и бројно јаку војску — а без војске се не могу савлађиватп