Дело

МОСЛК IIКДЕСКТ ГОДИИА 143 иобуне. Гланна нојна спла аустрнјска беше тада д- .1омппј>дпјн. Талпјанске провпнције. које су биле под аустрпјскп.м господарством, бпле су у пуном ])еволуционом пламену, а уз то је још у зао час по Аустрију дошла п објава ]>ата од стране Сардиније п тако је онда Аустрија поред унутајш.е револуције пмала на врату још п рат с једном страном државом Мећу тадашњнм аустрпјским државнпцпма нарочито је п на првозг месту војнп министар ЛатуЈ> био тога тврдога п непоколебнвога уверења, да се судбина Аустрије не решава на побуњеним улпцама бечкпм, пештанскпм и прашкпм, него да се она решава на — ломбардијским пољанама. ()н је овако резоновао: опстанак Аустрнје зависи од моћн, коју она с нол.а може да покаже и да врнш. Кад нестане вера у ту спол.п\ моћ, кад Аустрија не могне нп једну малу државу талпјанску да потуче онда је она свршпла своју каријеру као велпка сила, она се рушн н распада; пораз аустријске војске у ГГталијн не бп никако побудпо и распалио увређенп п на све жртве готови патриотизам разнпх аустријских народа , него би напротпв. како су тада стварп стајале , само још впше подстакао п потхранио њихове центрифугалне тежњо п још внше окуражио њихове сепаратпстичке планове.') Ојачатп војску, подпћи њен војннчки дл х, обезбедптп је протпв разнпх обрта борбе, то је Латур сматрао не само као дужност војнога миннстра, него и као тада највпшп и најпречи задатак једнога аустријског државника. С тога је , дакле , тај мннпстар сву елиту п главпу масу аустријске војске слао у 1Гталију и у томе се он апсолутно нпје дао поколебатп никаквпм побунама ни опаспостпма у осталпм провинцијама. Ваља прнзнати, да је тај државник добро рачунао н да је он био можда једпни измеГуу тадашњих аустријских власника п државнпка који је у општој забунп. нерешљивостн п оскудици плана пмао неку одреГјену политпчку мпсао, неки план п гвоздену консеквенцију у његовом пзвођењу. И збиља је у војсцн још ј(Ј11) Да је то Латурово предвиђање било основано то је потврдио маџарски саборска носланик Телеки казав у угарском сабору : „Пема аустријеког иатриотизма. Аустријски се патриотизам тако исто не да замислити, као што не меже бнти н. пр. некога пос-ебнога патриотизма на разним добрима кнеза Есторхазнја. Аустрија до сад не беш • држава, него једна Фамилија (династија), која ,је разна добра имала" н т. д.