Дело

144 Д Е Л О дино представљена била једнина и целнна Аустрије а у псто време и једина „котва спасењаи. Докле је нолитичкн органпзам монархије представљао једну расточену и разједнњењу машинерију, један шарени календоскоп разних сваковрсно преплетених и укрштених тежња, деструктивних планова п цпљева, дотле је војска још стајала неднрнута, удаљена од револуционих огњишта и метежа тамо на талпјанском бојишту. ('ве аустрпјске народности имадоше своје представнпке у војсци, мацарски хусар борио се уз српског п хрватског гранпчара , уз пољскога улана марширао је тиролски стрелац. чешки пешак надметао се у храбрости с немачким, а свп заједно представљали су слику чврсте једнине. С тога је талијанска војна за Аустрију у тим тренуцима имала такво велнко политичко значење и с тога је највећи аустријски песнпк Грилпадцер имао право, кад је у једној својој песми Радецком1) казао: „У твоме је стану Аустрија (јн с1еЈпст ћауег 184 Оеб4егтсћ).*‘ Ту целину војске ваљало је по шго по то одржатн, а тако псто сачувати је од деморалнзацпје, која ои бпла несумњпва последица пораза. У почетк>г војне није добро ишло Радецком. он ннје имао довољно војске да савлада две побуњене провинције уз које је дошла војска Сардиније и маса талијанскпх добровољаца. Сву војску, коју је министар еГатур могао да пскупи пз западне половине монархије он је иослао у Пталнју, али то нпје било довољно. требало је још војске пз Угарске. И ту је сад било у рукама Маџара да спасу или упропасте Аустрију. Р1 доиста су у тим мучннм тренуцнма од свпх аустријских националностп једпнп Мацари били л- стању п положају, да план и рачун двора и бечких војннх кругова покваре н пребришу. Ту се показало, шта то значи, кад покретом једнога народа управљају људи без државничког школовања п темељног политичког образовања, иолптичке новајлије и дплетанти, које је струја покрета на површнну нзнела н којп зато, што су добри апггатори, што умеју лепо да говоре п лепе чланке да пишу, уображавају да су у псто време п добрн политичари и озбиљни државницп. Во1)п мађарског покрета у 11) Маршалу и главном команданту војске у Пталији.