Дело

ПООЛЕ ИЕДЕСЕТ ГОДИНА 145 том одсуднолг тренутку нпсу билн дорасли сноме задатку п дали су се преварптп. г1ло на првом месту вамсн о Кошуту, као тадашњем моћном господару ситуације у Угарској. Напуштен и изневерен од својих драгих Бечлпја двор је морао понуштати Мацарима, морао нх је заваравати простраппм концесијама тражећн од њих у замену само једну малеикост, а то је давање војске за Италију. Са зебњом је двор улазпо у тај опасан експерименат, незнајућп како ће му та проба испасти, па ипак је то још био једини спас. Да су Мацари, који су тада од свих аустријских народности јвдини имали у р\ кама државну власт, сабор, министарство, имали у тим тронуцнма бар приближно толику дозу дубље полнтпчке паметп, колико су имали охоле иадутости и фантастичког заноса, опп бп морали увпдети , колико вреде и колико могу бптп оспУуране такве ма колико простране, алн невољом нтгЈ^не концесије, они би морали знати, да хапсбуршки долг кад тад мора спрати ту љагу, коју је у тешкој невољи морао претрпетн показав толику немоћну попустљивост према маџарсктг сепаратистичким претензијама и да тај дом нпкад но може вољно санкционисати и потписати своју оставку па положај велике силе, испустившп концеитрисану власт нз својих руку.1) Алн Маџари у својој силној радости и сволге усхићењу ради добивених концесија, нису нмали довољно врелгена и трезвености, да то увиде и да према том поступају. (Свршиће се) 1) У Кошутовом органу „Хирлапу“ казано је у августу месецу нзмеђу осталог;. ово : „Ако се аустријски и угарскп минпстарски иортФелш морају у једној руци саставити, онда то мора бити у маџарској руци. Наш госнодар н крал. имаће оида две држава, једну, у којој је он потпуни суверен и чије је ередиште Будим, другу, у којој он зависи од ФранкФуртаД То је нисао Кошут као мпнистар. Даклејемоћни цар аустријскн требаодасе снизи испусти на ноложај једнога сеувереног маџарског кра.на, да абдицира на положај владаоца једне велике силе нрвога реда! II Маџари су мислили да ће хапсбуршки днм тако вољно и искрено пристати на то без икекве задн.е мислн п резервс Каква наивност ! Дело XX ]0