Дело

НАУЧНА ХРОНИКА Електрохемија Добивање злата из океанских вода. — У океанској водн има лримешаног злата у једнњењу с јодом. Срачунато је, да у свнма океанима пма 309 мнлпјуна кубних миља. Кад једна тона морске воде има 1 грам злата, онда бн вредност злата у тим водама бнла у 200 билијуна динара. Сувремена хемија пема начина за излучавање те огромне количнне сем те да чини апсурд, — да испарава океанску воду. Ну нз Америке извештавају да је нађен начнн којп се држи у тајностн и да даје сјајне резултате. Кад год буде морске плпме, вода уђе у огромнн резервоар одакле се одводи даље у разне апарате. Ову екснлоатацију вршн друштво КогНо-Кићесћ у државн Ману. Пзгледа да та тајанственост лежи у употреби електринских струја, јер је веома тешко себн представитн које бн то тајанствене махине бнле сем електр. апарата да се пз тако течног раствора добије метал. Компанпја та. тврдн да једна од таквнх махнна производи но 1. долар па 24 часа, а сребра два пут више него злата. Овај се спрови продукат т. ј. смеса злата и сребра обрађује после металургиски п тако се одвајају један од другог. Рачунају, да се пушта око 20.000 таквих махпна п по томе је општа пропзводња 22 и по хиљаде долара дневно. „ЗтепККс Атепсап“, веома солидан орган, односн се на рекламе, по којима сад има врло много здружених кашггала — веома уздржљиво, иу ипак се за канитал од 10 мнлијуна јавплп око мплијун уписиика. Таква предузећа веома волс Американци. Друштво је изложнло у 13 салитака метала „добпвених“ пз вода океана што представља вредност 632 динара. Ваља очекнути да се види како ће се ова ствар даље развпјати. 31 ц н е р а л о г н ј а Кристалисана угљена киселина. — А. Лајвериџ, на збору аустралпјскпх природњака оиисао је крнстале угљене киселине. Сћешхса1 Ке\\'8 од 1. маја (св. ВХХ\'Н. 216) ннше овако о том: кад се чврста угљена кисе-