Дело

НЛУЧ1ЈЛ ХРОНПКА 151 олако: увпју болеснлка у вунено одело н мегпу на сунце. Иос.1е овога два служнтеља куиају боднога у тоидом водсном куиатнду а носде отиочну масажу (трљање). Овпм сс завршава прва подутипа дана. Кад изврше цео програм пре иодне, онда иду у опшгу саду и ту ооедују вегегаријанску храну, посде обеда отпочие друга иолутнна дана ко.ја се ничим од прве не разликује — т. ј. опет нагота, свеж ваздух, сунчана светдост, када и масажа, за вечеру иста храна а у Д часова сви већ сиавају сном праведних; многп спавају без одела. На случај кпше болесницима је то природна када и природнн гуш и не беже од ње. Једпно кад је време са свпм рђаво, оида болесннцн не нзлазе. У овом заводу има доста болесника којн сс опорављају, те им је доста за целу годину. Најорпгнналније је ово лечсњс у гом што се не носн одећа. Да ли та мера може имати каква дејства? С обзнром на го, што се кожа излаже том ириродном купатилу ваздушном п у зрацнма сунчеве светдости — та јо мера корпсна, јер се побољшава радљпвост кожна а тимс храњење, крвоток п дисање т. ј. увеличавају сс органске силе. Ту скоро су два итадијанска Физнолога Кронекер и Марти градиди значајне огледе над раздражењем коже и иоследицама те надражености. Градећи с ночетка оглед на животињама са спнртом извесне врсге. Умерени надражајп имали су блага дејства, ну кад су место њега изложили кожу јаком осветљењу сунчане и елек;тричне светлости, онп су се уверили да оно утпчо на увећавање црвених зрнаца у крви и увеличава у њој садржину хемоглобина. А у хомоглобину се паходн животињско црвенило са чега крв добија црвену боју и ту лежи сва суштнна жпвота жпвотпњског, налик на онај „дух живота“ којп се скрива у хлороФплу (биљном зеленнлу) које бојадише лиску у зелену боју. Ето нз тих разлога ми мислимо да је ова.ј начнн лечења у овом заводу користан по здравље болесника и у чему је разлог лечење обпаженог тела у минималном костиму. Г е о г р а ф и ј а Значај Женевског језера за своју околину. — Пема сумње да ће дпвно женевско Језеро временом, кад га заспу паносн рске Роне, уступнти своје месго плодној равницн. Разуме се да то нећс битп скоро, јер ће проћп најмање 64.000 годнна а пре тога ћс се простнратп равница од Вп.1н«т. до Женеве са лакпм нагнбом, иадик на ону која се видп у Нижем Валнсу. Близу Вплнева она ће бпти узвишепа према језеру на 130 а близу Лозане — 100 а код Моржа једва да ће битп 50. Чиста и прозрачна вода нз Роне биће тада мутна н незгодна за пиће, онаква каква се даиас јавља близу св. Морица у Валпсу. Сад је пптањс да ли ће та промена оштетитн околипу у економском погледу?