Дело

152 Д Е Л 0 Ову претпоставку оспорава Форел, јер ће се место језера добитп 58.200 ектара дивне земље а са њс се може добптп нрнход на 7. мплпјуна динара, док у садање време Женевско језсро не даје ни нзбдиза толнко. Главни управник шума и вода кантона г. Писансје велп, да се од риболова добије 200 000 днпара а од лова водених птица 1000 динара. Ллп језеро носреднпм путем чини велике користн. Оно служи као велпкн регулатор температуре и само се њему нма захвалитп што ја женевски климат близак са климатом океанскога прпбрежја. С јесени оно почиње пздавати топлоту коју је лети прпмило од сунца и отуда зима тамо долазп доцније па блажи и саму ошгрину њену. Форел је срачунао да језеро прско лета уиија 88.000 милпјарда топлотих јединица (калорпја). Ко бп хтео толикој водп да преда толпко тонлоте всштачкпм начином требало би му 55 милијарада кклограма угља а дужина воза да заузме дужину од 38.000 километара. Сем тога женевско језеро. делује као једно колосалпо велико огледало са којега се одбија знатиа колпчнна светлости п тонлоте, која посде утиче на биље што ио околннм брдпма расте. Луј Днтур срачунао .је да се са његове површпне одбпја трећипа топлоте коју добнва. Нема сумње да оно бело внпо, којо се тако високо ценп а лоза му расти на север. страни женевског језера (Ла Во), иостаје велнким делом н од тога шго се са језера одбпја зпатна количпна топлоте п нада на тај брежуљак лозом засаГсн. Сиољна трговпна Црне Горе п Румунпје. Сиољна Трговниа Црпе Горе. У недељном трговпнском часонпсу ииглеском Сотегсе-у од 2 Септембра 1897 годпне изашли су пзвештаји о снољној трговинп суседних нам земљама: Црне Горе п Гумуннје. Сматрам да ће превод овпх извешта.ја интересовати наше читаоце. Пзвештаји гласе: „Ретко да је кој извештај толико повољан са трговннског гледншта као што је извештај о црногорској трговшш у 1897. год. Извештај је саставио г. Г. Ј. Кенеди, министар пиглески на Цетињу. Према његову пзлагању не беше тако промета и рада у тој годпнп као у 1896. Тек сс сад појављују знаци њепога онорављања п нобољшања. Повац је редак а трговипски изгледи нешто јачп, ну нпак је годишња жетва изузетно окрснула на боље. Кукурузна берба као н другпх нронзвода бпла је до у 1897 нросечно добра. Од тога ваља изузети впно које је пспод срсдње бербе. За Малту беше извсзсна мала колпчппа дувана а тако нсто за Туппс н Хамбург преко Англо-цриогорског друштва за трговање п то само ради тога да сс учини оглед. Ну тај покушај иије иепао добро, чсму је узрок небрежљив начни ирераде тога артикла. Аустрнјска дуваиска режија, нз слпчнпх разлога је одбнла куповину црногорскога дувапа у г.