Дело

61азтк Игуа^зкода пагауоз1оупода (1гиз1уа. Ггес1п1к 8. Вгизта. Сгос11па X — 1згој 1—б. Вуесапј—Глз^орасћ 8а 3 11 1;о§такк1ћ 1аћћса. 2а§тећ 1898. Да један стручан часопис излази нећ 10 година, то је тако лепа п радосна појава, да се Хрватима може само честитати п пожелетп : да нм се то подузеће развија и усавршава, на част и славу оснпвача му. Колпко само треба труда. муке и пожртвовања, па да се нађе п створи нублика, у народа пе само многобројнпјнх, него и културнијих, но што је наш српско-хрватски, знаће најбоље онп, који нрате развиће таквнх часописа код других народа, а да не говорим о таворењу наших литерарннх листова, који имају много већу публпку, но што је може пмати стручан природњачкн часопис. Па нпак је нашој браћи Хрватима пошло за руком, не само да такав лист оснују и одрже, но и да га усаврше, за што у првом реду припада заслуга одли.чном природњаку и проФесору С. Брусиии. Нисмо толпко тесногруди, да би једном народу, којн једним језнком говорн, а на жалост два пмена има, желелп и претпостављали једно племе другоме, нити смо завпдљивп, да би нз накости нсгиралп п кудили п оно што је за нрепоруку; нанротнв, радује нас успех, у ком правцу био, а особито у науци, која зближава и много разнородније елементе, па бисмо желели, да бар оваква дела нађу својнх сталних чнталаца п помагача код нас у Србнјн. Гадн да чнтаоцима ,Дела“ прпкажемо п преноручимо овај одлпчно уређпван лист хрватскнх природњака, мислпмо да ћемо га најбоље нрепоручити тнме, ако му изнесемо садржпиу ових овогодншњих нст бројева. Прво долази од Б. КосиЛи : „Кравосац (Е1арћЈ8 уиаћ10гПпеаћ18; ИасеЈ*) у Дубровачкој околици у сужанству1'. У опом је чланку оннсаи жпвот једне велике змије, која се находи у околпии Дубровника, п коју је ухваћеиу посматрао писац тога чланка. Пако.је чланак доста занимљив,