Дело

КГИТИКА II НППЛИОГГАФИЈЛ 157 онет аш ее чпнн да је много развучен. Л и еамо нме ухнаћсне змпје нрлвосац мало нам јо необично, тс би, мнелпм, згодније бнло већ познато пме (видн Вуков речник) кравосица (краоепца), које је ноегало по народном веровању да ова змија сиса краве. Псто гако за змију Лгаос1утхрег, сем имена црнокруг, народ нма п нмена: камењарка нлп аешчарка. која су свакојако иознатија од „црнокруга*. Од ИСТОГ је писца н Додатак оаису морске корњаче Зркагугк сопасеа (тгау, пз јадранског мора. Тај је додатак иоред српског пзашао уноредно п на талијанском језпку. Да тај додатак наппше, дале су ппсцу повода две руппце, које се находе једна поред друге па штпту ухваћене корњаче, п он се труди да докаже како су те руппде постале. Јуна месеца 1894. год. путовао је кнежевић Данило на својој јахтп ,(’пбилпи, п пуцао дваред на корњачу, поред које је јахта нролазпла, нз амерпканског револвера, калпбар 9 тш, именујућп чак и Фабрпку, п по мншљење иишчеву те рупице постале су услед тога. Цела ова нсторнја иема нпкакве научне вредности, н могла је сасвим изостати, а још мање јој прплпчи да се на два језпка штампа: за доппс у каквом дневном лпсту и могло би ноднети, али за научан „наравословни* ннкако. Расправа: ТЈе1>ег ј'о8$Ие РГзсће иоп Тијрег гп 81еГегтагТсе ипЛ Јнпјегсапг гп КгоаНеп“ од ироФ : Д-ра Карла ГорјановиИа Крамбергера, заслужује пажње; ту су описано две Фосилне рнбе: Ве1опе (епгаз Кгагаћ: (тогј : из Фамилије ЗсогаћгезсШае, и Сћае1ос1оп НоеГег!, Кгатћ: Ногј : пз фп МНЛПЈе бциаппрптез. ^Мотрење итица у Осијечкој околини године 189б‘и наппсао студенат ФилосоФпје Ервин Реслер. Овај в])еднн студенат, посматрајући птпце у осечкој околини, бележио је та своја посматрања по упуству, које је г. проФ. Брусина обележно у нарочнтнм таблицама, удешеним за гаква посматрања; у тим је таблицама обелегкен : правац тнчјег летења. ветра, какво је време, дан кад су се опазиле, н т. д. Ппсац је после да вао кратак опис живота свију тих опажених тица, чнји број нзносн 111. II ако је овај рад непотпун, ппак је од вредности, као озбиљан покушај једнога студента, који је уз сваку врсту бележпо: да лп .је селица нлп станарица. Замерпти му се може, што поред латпнског пмена није давао и народно нме, онде где га има. Лепа је расправа: „Облик земље, 11 дчо, средњи ви)ек" наппсао Др. Хинкп Хранилови&. У ирвом делу ппсац је пзнео Фазе, којс је наука о облнку земље нрошла код Грка п Римљана, а у овом другом делу. као што и сам наслов показује, изнето је како су о облпку земље мпслилп хришћански и арапски ипсци средњега века. Од Балде КосиЛа пмамо у овом часоипсу н трећи рад : ^Нова граТја за дхјбровачку номенклатуру и фауну риба"■ Овај му је рад оОЉН ОД оба ирва, али н овде пма много развученостн н неиотребпа оппсивања. Напоменућу само, да се Асгрепзег зГшчо Н. поред дубровачког назпва „сторијун“, који је истоветан са латинским ,«1:пг1ои, зове код нас ,је-