Дело

158 Д Е Л 0 сетра“ ; а Зрћута гудаепа 1>, поред имена „кораћ“ гјарам“, зове још и „чекићар“. Лука ТрговчевиИ има „ирилог за фауну вирљака (1х,о1а1оНа)“. Ова је ■монограФија доста лепа и псцрпна, ту је изнета морфологпја, бијологпја Л\ географско распрострањење њпхово. Незгодна, и готово накарадна термннологија хрватска п овде се пспољпла; прпмера радн навешћу неколико речи, тако: иробављало место желудац: титрајуКи иламени органи место треиереЛи ; живчевље место живци: сјетила место чула: оаит место такнуКе нлп иииање, п т. д. Сама расправа пзрађена је лепо п нрегледно. Од Драгутина Хирца је врло леп приложак: „Албини хрватске флореод њега су још и ова два рада „ЕгесћШћез ћгегаси&Иа Еаћпезцие у хрватској ФЛОрн“, и „Цртице из загребачке флоре». Уреднпк С. Врусина написао је: „Прилог за малаколошку фауну Новог Винодолскогаи. ,,1)геГ88еп8Га ТогЂагг, и сродне јој иалеартичке врстеи. Ово је нова Фосилна шкољка, коју је г. Бруспна тако назвао за разлику од живе НгеЈззепзЈа ро1утогрћа. Ова је расправа као п свн осталн радови овога одличног пспитпвача, изнад сваке критике, п заслужује пажњу свију, који се баве изучавањем оваквчх ствари. За нас у Србпји спецнјално од пнтереса је расправпца г. Брусине: „Грегорци (С&б^егозЈеиз) из Србије“. Ствар се тпче Грегорца (СгазГегозћзиз рип&Ешз Б.), којп се велн — налази или у неготпнском или у радујевачком блату, и којег је Ианчић описао у своме делу „Рибе у Србији“. И ако се г. Бруспна сам потрудио, да оде до Неготина, и да ту на лицу места размотрп п нађе грегорца, он га ипак иикако није могао наћп, а кадје полазио, замолно је г Ђоку Стојковића проФесора, да како бнло набави српског СгазЕ-озкиз-а. И опет је бпло у залуд свако тражење, пзгледа да је те рибе у току 40 годпна илп пестало. или је нпје никако ни било. Али како грегорца пма у кабинету Велике Школе, којег је Ианчнћу нослао Др. Чернп из онамошњег краја, то г. Брусина упозорава српске природњаке да наћу „нраво пребпвалиште грегорца“. Навешћу р.ечи његове: „веома је веророватно да упитна рибица неће бпти Саз^егозћзиз рип&Чшз Б. пли боље Ру^озГеиз рип^Ишз Е, јер је ова лпјепа рибица припадник сјеверне Европе н сјеверне Америке, али га већ средња Европанеима, а камо ли јужна. “ „Има ли заиста сличпе рпбе у Србијн, тада ие може да буде Р. рип&Идиз, како је то држао Панчић ирије 40 годпна, а по њему и проФ. М. Медпћ, него нли је нов облик, — нлп шго је највише вјеројатно припада врстн југо-псточне Европе и средње Азпје; т. ј. Стаз1егоз1:еи8 р1аУу^азУег. Кезз1ег. Бпло бн веома згодно да се потрага за грегорцем потјера с помоћу јавног позива н. нр.: у „Наставнику“, „Дслу“, и „Нскри.““ Саопштавајућн ово, ми се овпм одзпвамо захтсву г. Бруснне. У једном малом чланчпћу: „Реиијери и Хекел“ износн нам г. Бруснна кдаспФнкацнју животнња, коју је Ренијерп нзнео још 1828 год., и која јс у главпом једнака са класиФикацнјом „најженпјалнијег жпвућег