Дело

КРИТПКА II БИГ.ЛИОГРАФНЈЛ 159 зоолога" — Хекела, нарочито је једнака кдаснФИкација Хекелових Артропода са Реннјеровим Мнодолатима (где долазе: Анелиде, Крустацее, Пнсекти и Арахнпде). Ј интересаптном чланку: „Двије иове рибице у акварији^ /. Иуусииа преиоручује нодизање кућних вртова, терарнја н акварп.ја, где би се не1’овало н чувало ређе биље н животиње, а особпто нрепоручује за акварнје две рибице које се лако могу неговатн н расплођавати, а међу тим врло су пнтересантне. Таква је једна риба „смешаи јуиак® — Негоз ГасеТиз. Јепупз нз породице СћгошШае-а, које живе у слатким водама тропских крајева Афрпке п Америке Гу рени Ла Нлати); њу је Дарвнн нашао прнликом свога путовања око света. Од скора јепочелада се гаји у Европп, а држе је због њеиог лудачког понашања у акварнјуму . јер „се свом жестином баца на гледаоца. Ко га знаде, што си та луда рибпца мисли, кад се залети, опа неколико сантиметара дугачка да навали на човека, а кад тамо удара губицом о стакло акварпја. Горе него Давид п Голијат! Ево зашта га Јепуив назвао Н. ГасеШв, а ја „смијошним.-* Г. Бруснна нас упознаје дакле са правим Дон-Кихотом међу рибама! Друга је рнба, коју г. Брусииа препоручује за акварије: „љу га свађалица“ ВеГГа ри^пах. СапГог. Живи у слаткпм водама источне Пнђије п јужне АФрике. Французи су је донели нз Азије 1892 год., и из Парнза нренета је у Москву, а одатле тек у Германију. Сијамци н Кохинкинцн гаје их само због њихове свађалачке нарави. „Нриредитељи таквнх забава — велп г. Брусина — донесу стакленице на одређено мјесто, у свакој по један љути свадљивац, те поставе посуде једну нрема другој. Како риба другу опазн, обнчна се мрка боја рибе стане мпјењати, накострешн им се кожнца која покрива шкрге, једна навалп на другу, — дакако стакло их пријечн да се у ковитлац ухвате , —бојетијела бивају све то шареније и живахннје- На њих стављају своје опкладе, која лп ће то надјачати, као Шнањолцп па бпкове“ н т. д. Напослетку је пред „разним вестима“, писмо г. Бруснне, пнсато ио водом иодигнућа зграде за градски музеј у Ђенови ; оно носн наслов: ,.Рго Мизео Сдугсо Јапиеп81к, у коме разлаже корпст ОД прнродњачког музеја, доказујући да је он „извор нацијопалног благостања.- „Музеј су назвалн с правом ,,ра88Јоп1е88 геГогтегз" (ладнпм реФорматорима), њи.хов је морални утицај очигледан. Без њнх бп пропада, у школи пробуђена љубав за вештине и нрироду. Будућност музеја је тесно везана са нанретком модерне културе“. Ове његове речп казате у корист музеја вре.р' у толико више, што се н код нас прегло да се ноднгне јестаственпчкп музеј, алн којн поред најбоље воље његовпх чланова, као да ће још ду 1 о чекати на остварење, јер му није суђено да има нотпоре од најпозваннјс стране. Овим смо сем ситннца — ириказалп читаоцпма сву садржину од д_5 броја, Ми га поново препоручујемо стручним п пнтелпгентним чп-