Дело

166 Д Е Л О мовпма (197—212), о установама трговачког права, нарочпто о менпцама (213—218), доводећи нас тако до првих дана савременеепоке (219—212). у цроучавању плсаца пз овог времена он пролазп у краткнм алп поузданим потезима све земље цивплизованог света, па се његовом погледу не отимље нн наш сународннк, дубровчанпн Никола Вид Гучетпћ, на чпје ;ело Бе11о б!а1о 1е11е герибПсће зесопбо Ја шеп!е сИ Аг1з1о1е1е соп еззешр! шобегпе §1огпа!е о!1о, које се појавило год 1591, свраћа нарочнгу пажњу. Чннп нам се, да је само ово набрајање ироучаваних предмета довољпо, те да се дело г. Најса најбоље препоручи свнма онима, којн се озбиљно баве друштвеним наукама. Сматрамо за излпшно, да.у том смеру трошпмо и једну реч впше. Д-р м. р. в. Уеб1ш'к б1оуапбкусћ б1аГ02Ј1п0б!|. 1ш11са1;еиг с!е8 п-ауаих ге 1аН1б а ]' аићсјиПе б1ауе. Уу(1ауа с1г ХјчЉог УНеМегГе, т. г. рго1з880г сезке ипхуегбИу V Ргахе. 8\гагек I. 8-на, 13б. Праг, 1898. ц. 1 Фор. 60 к. (3 т. 4. 1гса.). ПроФесор д-р .1- Нпдерле познат је у словенској вауци са својнх археолошкпх радова као писац лепога дела о „Нренсторискоме човечанству“ (И1с1з1уо ргес1ћ1з1опске), које је ове године угледало света на руском у преводу Т. Волкова а нод редакцнјом Д. Н. Аничина (Снб.), н студије „0 Пореклу Словена“ (Праг 1897,), о којој смо ми говорили у исдрпном реФерату-изводу у „Наставннку“ за 1897. г. (дек.). С г. Ченком Зибртом он пздаје „Сезку Ш“, чешкн етнограФски часопис, а главнп је раднпк п на издању, које издаје »Чешкп етнограФскп музеј.“ Према овом може се пзвестп, да је Нидерде, и ако још млад, стекао доста гласа у словенском ученом свету, п да ће н овнм пздањем, чији иатпис нсписасмо , припомоћи да се словенска прошлост што боље проучп, стварајући за лсловенске старине“ централни орган у духу свога великога нретходннка П. •). ШаФарпка. У своме великом делу „Преисторнско човечаиство“ Нидерле је осим резултата јевроиске археолошке науке, предисторијске археологије, први пут у ирегледној целинп нрнказао ученоме свету п резултате словенске науке, дао слнку мстраживања преисторнских у областп словенскпх земаља и саставио потпуну библиограФију археолошке литерагуре, растурене ио разннм иериодичкнм п ненернодичкпм публикацпјама — колико му је то било могућио. „Уез1т'к з1о\гапзкусћ з1аго2Ипоз11“ има задатак, да настави оно, што је у споменутом делу започето. II ова прва свеска његова обухвата преглед дела, чланака и расправа 1897. објављепнх, затпм неких послова, којпсујош раннјеугледали света. Материјал јс иодељсн у иеколико група: А. Ангрополошки радови, (5.-9. сгр.) Б. Радови о најстаријој исторпји словенској н етнологпји, (лннгвистнци п нсторнјн језика исто тако, у колнко је у свези с