Дело

П У Т Н II Ц А 17 I 1 I Тог топлог и ведрог септембарског дана официри са клипера, у очекивању на путничин долазак, ноклонили су нарочиту иажњу, своме оделу, умивали се, бријали и чешл>али у својим кабинама дуже но обично. На доручак у ОФицирски салон сви су дошли накицошени у новим мундирима са сјајним еполетушкама и белим прслуцима. Круто уштиркани оковратници п зарукавл>а кошуља, које су мајсторски оирале у Сан-Франциску кинеске праље, белели су се као снег и еијали као иалирани. Разнолики бакенбарди ванредно су очешљани, а подбрадци обријани. Бркови су, почев од дивних бркова ћаловастог лајтнанта Бакланова, дугачких и свиластих, који су били предмет његове особите иажње и ионоса, па до једва приметних брчића најмлађега кадета ,,Васице,“ брижљиво усуканн п наиомађени. Јак мирис голицао је носеве, казујући да господа мрнари нису жалили ни мириса ни иомаде. Нарочито се размирисао старији ОФицир Степан Димитријевић. Кицошки одевен и наномађен, а сакривтпи вештим чешљањем један део ћеле, он као да се осећао на недомашној висинн саблажњивог човека и једнако је сукао угасите брке и пипао дугачки нос, на ком је у очи тога дана чинио пробу с новим спасоносним средством противу бубуљица. Официрски салон, који су иосилни опрали и наместили, сијао је чистоћом за какву се зна само на војним бродовима. Нигде ни труна прашине. Тапети су сјактили, а штитови од коралске брезе просто пламтили. На средини стола стрчала је у јапанској вазни, коју је уступио неки ОФИцир, грдно велика кита цвећа, која је поручена по наваљивању Цветкова ради украса сале. Посилни су били у чистим, белим кошуљама и панталонама и обувени у платнене ципеле. Старији ОФицир још синоћ им је наредио: док је путница на броду, да не иду босоноги и да се облаче чисто, а не тек... Само су .,дедо“ Иван Ивановић и старији механичар Игњатије Афанасијевић Гњененко кварили општу слику иараднога сјаја. Иван Ивановић задржао је обични свакодневни изглед у Дело XX