Дело

П У т Н II Ц А 10 — Али ако она аавири у наш салон... Ако хтедне да види? Најзад ми ћемо је позвати... Не затежите се, молим вас Нгњатије АФанаепјевићу, не будите инаџија... Немојте се лењити, преобуците се... Цветков тако мољаше, да Игњатије Афанасијевић, поред све његове лењостп, обећа преобући се... Само не мислите, да ћу се ја и за време пута због ње облачити... Код машине ја ћу бити у мојој блузи, а надам се она тамо неће доћн, — иримети Игњатије Афанасијевић. Путницу су очекивали у шест сати на ручак заједно с консулом и консулком, које је капетан позвао. У пет сати по госте је послат кицошки капетански чун, а други за иртљаг. Хтео је Цветков ноћи с* чуном по госте. но старији официр му саопшти да према наредби капетановој тај посао има да изврши кадет Љетков („ВасицаЦ. — А зар није све једно ма ко пошао? А ја сам уз то и познат с нутннцом... Васица ми драге воље уступа своје ираво... Је ли тако, Васице? -—- Ја се веома радујем да не идем! — потврди млади и стидљиви Васица. -—- Ја не умем разговарати с дамама! додаде црвенећи у образима. — Онда допустите. Степане Димитријевићу! — Боље је ви сами, Владимире Алексијевићу, да о том упитате капетана! — смешкајући се рече старији официр. — А као бајаги нећу, питаћу га! — Како си нестрнљив да видиш ту сукњу... Чудим се твојој лакомислености! — процеди кроза зубе милорд. — И чуди се! — шкљоцну Цветков на изласку из онште сале. Велика капетанска кабина брижљиво је била намештена за путницу. Разне јапанске и кинеске стварчице, поваћене из капетанове скриње, понамештане су на разним местима ради већег украса кабине. На раскошно постављеном столу било је и кита од ружа. Благи мирис лебдео је у ваздуху. Канетан, одевен и надузењен, потшишане косе и бакен-