Дело

ВРАЊА II ЊКНО ПОМОРАВЊК 29 Код Грделице и на. суседним јој висовима, турска војска беше ранбијена, но арнаутска села по Дервену још беху у отпору. К'од ирвих ханова чујемо иушкарање но висовнма. Бригадни кааначеј, човек плашљиве природе, беше скоро ван себе. У страху ва своју главу, и бригадну касу у којој је било до 2000. дуката, само што не заиомагаше. Ледва сузбијем његову жељу за иовратком, јер бесмо већ на иоловини пута. Наш незгодни положај у овој клисурн, увећаван је још и тим, што су нам се и кола на иуту ломнла. На преноћиште паднемо у хан иред селом Пре^еане, под манастиром „светог Аранђела горешника44. Ту су пре нас боравили Турци, и ложили ватру и држали своје коње иод кровом саме богомоље. Истом се механџија беше цовратио из бегства. Његова мала ћерка, иричаше нам детиљом напвношћу о бегству турских породица нз Лесковца Дервеном, п о њиховом страху од наше војске. Подржавајући некаквом Турчину, који је целе ноћи пројаукао у механи за опл.ачканом робом, дете у смеху понавллиие : „ох моје коже. моја вуна!“Осем кочијаша (народна војника) и његова брата, ннсмо имали никакве друге пратње. Суморно лице нашег казначеја, иоста још блеђе кад чу да у механи морају са нама да ноће до петнаест добровољаца, што из Власотинаца хитаху Врањн. Једна једита соба, и мало већа кухиња, беше наше опште сместиште на љутом зимњем времену. Хтеде казначеј да ноћи на колима крај касе, но ја му не дадох. Предлагаше ми, да новац из касе онашемо уза-се ја он и кочијага, но и то одбијем као нешто луђе. Било је у добровољачкој чети људи разне народностп и ирошлости, али је међу њима ипак одржаван ред, благодарећи озбиљности њихова четника, неког младог човека, који рече да је приморац. По нашој жељи поставио је стражу око наших кола, те се бригадни казначеј мало откравн и безбрижно иреноћи у механској соби. По невољи у механи не беше хране ни иијћа, а ми смо бнли гладни. 0 доласку застали смо два младића из села Бораћевца нреко Мораве. Они се понуде да нам нз свога села