Дело

.30 Ц Е Л 0 донесу х[>ане. и оду. онајући, да се у зимње дооа, особито ноћу. гази Морава са пожртвовањем живота, сумњали смо да младићи могу одржати реч; али они ипак после 2. часа дођу са довољно погача сира и сланнне. Поделимо овај принос са неколицином добровољаца; а младој браћи захвалимо на лепој части. и једва нх намолимо ја и казначеј. да у име б.гагодарности п сећања. приме као ноклон поред неколико гроша, један мој нов кајиш опасач. и казначејеве ловачке чарапе. јер им се те ствари беху раније допале. Од Ораховичког хана у Грделици, целим Дервеном до ЈДепе нма силество малих ханова; кажу преко 50. Сопственици су већином Срби, из оближњих села. О нашем наиласку све је било пусто п опљачкано од Турака. У једном повећем хану, нађемо у двема собама гомилу жена и деце турске. са немоћнпм старцима и бабама. Спроведени су из Нппта. са наредбом наше врховне команде. да се пребаце на турску страну. Овде су задржани због битке, која се очекиваше пред Врањом. Положај њихов, нарочито нејачади која је скапавала од гладн и зиме. беше за ме једна дирљива сцена. Код све нлеменске мржње. ја сам пх искрено пожалио; али пошто нисам могао ништа више учинити, оставим их судбини, нремишљајући о злом удесу и грозотама рата. Сутра дан иођемо даље Дервеном. Манастир, кога напред поменух, оста горе више механе. 1Гред наше очи избијаху романтична села сриска, по висовима, куда човеча нога једва настуна. Угледате на највишем ћувику какве иланине, десетак раштрканих кућа, са иојатама и сењацима. То је село. Код ђ1епе пређемо на леву обалу Мораве, нреко новог моста. Митхад-пашине творевине. ТГа десној њеној страни остаје нам једна каменпта прилика. коју околина зове „Девојкин Камена. () њој се прича ово: Старо доба целим Дервеном био се љутн бој. Горе на каменом вису више девојкине прилике, била је варош у којој је боравила њена иородица. Девојка је белила платно у корнту крај Мораве, п поред ње је трчкарало псето. Мати озго спазн навалу војске, п оиомене кћер да се склони. Она скупи илатно на главу. измаче се мало да.ље од обале и ту остаде,