Дело

38 Д Е Л О очевипа браће Мрњавчевића; али Кнез Лазар, поставши независни владалац, одагна далеко до Прилепа, њихова јуначког потомка Краљевића Марка. Има међутим споменпка у Пчињи, да је овај крај био под непосредном управом царице Милице. Чнтао сам у историји М. Милојевића, да је северни део Врање прћнја кнеза Лазара; и да је час у Лесковцу, час у Курвинграду, а понајвише овде у Голупцу, боравила мати или сестра царице Милице, управљајући пределом од села Оклопа у околини Јањева до Косова, тако званим голачким планинама. Оба имена ■— Марково или Голубаново кале — свакако су само сиомени дуге владавине иза оних лица, што градићем најдуже уирављаху. За управе Кнеза Лазара н царице Милице, могао је њим да заповеда „војвода Голубане“ верна слуга Лазарева, онај исти кога Кнез Лазар, полазећи на Косово, оставн дома да чува царицу Милицу. „Голубане. моја вјерна слуго! Ти одјаши од коња лабуда, Узми госпу на бијеле руке, Па је носи на танану кулу! Од мене ти Богом иросто било. Немој ићи на бој на Косово, Већ остани у бијелу двору!“ Тако рече царе Лазо, о поласку на Косово војводи Голубану, али верна слуга не послуша. Проли сузе, сиђе с коња и однесе госпођу на танану кулу; па немогавши да одоли Јуначком срцу, уседе коња Лабуда, и оде за војском на Косово. Д осталом и у Краљевића Марка налазимо слугу Голубана.1) Обе ове поставке о имену граднћа, ближе су истини, но она Ханова нагађања, којима упућује читаоце на неко дар_ данско илеме Галабара. као да је име градића могло да постане п од њих.2) О Маркову борављењу у 1’радићу, народ ]*е направио мало историце. Кад је градић подизан, за раднике ;Јоношен је врео хлеб преко руку л>уди чак из Ирилепа; слично дакле ') Вукопе песме. Књ. 1. 229. 363, 2) К<-ће уоп Ве1§га(1 пасН 8а1отк. 83.