Дело

ВРАЊА II ЊЕНО ПОМОРАВЉЕ 39 ономе, што се прича о вези између Лвале и Смедерева. Са оног оцека над реком, један од неимара сурва се у провалу „но неким чудом ни погибе ни тесачу иетупи”. Марко беше одметник, и зато султан диже голему силу и опколп га у 'градићу али без успеха, јер уласци беху зазидаии. Једног дана маркове „шатке“ (шотке или патке) изађу водом нз града, н баврљаху по околини турског логора. Доцпије иојави се маркова „измећарка", да их врати. Пристајући тајно за њом, турска војска уђе насилно у градић ; и тада Марко, да га не би ухватили, појури на коњу ка Врањи. Код илоче, која је по њему прозвана, окрене коња лево у планину, и на њеном врху заплаче се. Отуда ова нланина доби име „Плачковица". Одатле потиснут појури преко клисуре на противну планину, и видећи да је спасен ту се прекрсти, и отуда овој другој планини оста име „Крстиловац“. Затим оде на ..Шар-иланину", где дусо живљаше, све док није пронађена пушка; а тада замре у јаду и жалости, видећи да више вреди мајсторија но људска снага. Ову причицу чућете у Врањи и околини, готово од сваког старијег, са малим разликама. Ја је прибележих у свој њеној нуноћи из уста деда Стојка Марковића из засеока Шапранца. Шоме се потврђује, да је традиција о преминућу Кр. Марка у онакој истој свежини међу овдашњим Србима, у каквој је међу нама у Шумадији и код браће преко.' Она је без сумње послужила за основицу нисцу алегоријске драме „Сан Краљевића Марка“. Традиција о маркову борављењу у градићу, не ће бити без основа. Држећи врањанску покрајину као своју очевину, могао је Марко да настава у Врањи Претпеву и Нногошту н т. д. а у градићу да држи својих стража и царина. Видели смо на овом крају и других сноменика, које народ везује за његово име, као мост код Кончула, цркву код Стубла н т. д. Што се тиче осталога у поменутој причи, на пме о маркову одношају ирема султану и о његовој смрти, засад важи овај историјски Факат: да Марко није умро ни на Шари нн на Урвини планини, но иогибе као султанов савезник у борби