Дело

40 Д Е Л 0 еа Власима. на ровинама. негде на Дунаву. Предаље налази му гроба у неготинском блату.1) У осталом, о марковим стопама Р1 шариним коиитама на камену. приче су подједнаке по свим српским покрајинама. Тако у Врањи, тако на оном камену код Топчидера, тако на камену код Новаковаца између Књажевца и Соко-Бање. Марково је кале уплетено сјајним ресултатом у историју нашег ратовања од 1877 8. године. На њему је било смештено једно одељење турске војске. што је бранила Врању на позицијама од „Чеврљуге” до Плачковице. Битка код ,,Два брата" решила је и њихову судбину. Ј мојим белешкама. о предаји овог одељења. има следеТих података : После борбе — 18. Јануара 1878. године — код Ранутовца и Чеврљуге пред Врањом. турска је војска била малаксала. Њихова главна команда иије имала снаге ни могућности да одржи везу између појединих одељења на прилично дугој линпји до Плачковице: нп да се одупре нападајима шумадијског кориуса, под генералом Бели-Марковићем. Опасноет је увећавало рђаво зимње време, због великог снега који је нападао до појаса. и због јаког мраза са непрестаном маглуштином. Ноћу између 18. и 19. Јануара онеративно крило турско, напусти своја утврђења код „Два Брата", сиђе пред Врању н ту се стане утврђивати: но услед наиадаја наше предводнице напусти рад, и преко Врање даде се у бегство. 0 овом напуштању позиције, одељење турске војске на Плачковици и онај одред на Маркову калету, нису ништа знали. Сутра дан 19. Јануара пре нодне око 9. часова, комора овог одреда но обичају сиђе са позиције у Врању са дневним требовањима : али би заирепашћена појавом наших добровољаца, који већ облетаху но вароши. Међутим они на Плачковици даваху знака о својој нрисутности непрестаним дувањем у трубе. Смедеревска бригада већ беше стигла у Врању : но ') Има у Раковског напомена, да су Крал.евиК Марко и Вег Костадин од Сереза, по наредби султана Вајазита, погубљени на месту Налуђерову близу Букурешта, зато, што не хтеше у рату против војводе Мирчета, иролевати хршпКанску крв. Није ми познато да су ову напомену подвргавали својој оценн наши историци.