Дело

468 Д Е Л О и значаја српскога покрета. Ја морам сад окде да метнем тачку и да завршим ову своју већ доста растегнуту расправу. ма да нисам казао све , што сам мислио казати и што сам управо требао да кажем. Нема сумње да је ово доста чудан завршетак, јер то у самој ствари и није прави и прописно заокругљен завршетак него је то унраво један околностима изнуђени и изненадни прекид од прилике онако, као кад се неком музичару уеред свирке и баш при најзанимљивијим завршним акордима одједанпут —- прекине жица пли кад неки говорник после дугога увода, разних дигресија и разлагања већ близу свршетка наједанпут доће доједнога „али“ па онда са свим изненада промукне, ућути. поклонп се и оде. Такав је и овај мој завршетак. Признајем да је цела ова моја студија једно литерарно недоношче и да носи на себи очите трагове свога преранога и убрзанога. рођаја. Ја сам одмах у почетку овога рада већ у напред сиремио читаоце на овакво изненаћење, јер сам казао, да сам се с великим устезањем и основаним скрупулама једва иримпо тога посла, јер ми се некако у напред слутило. да ће он испасти непогпун и крњ и то не само због његове тешкоће а моје недовољне снреме, него већ н с тога, што ја нисам имао времена, да тај посао израдим исцела и да га завршим . па онда дам у штамну, него сам иочео да га радим на махове п на парче, а такав рад не може никад имати потребне концизности, симетрије међу својим деловима и у распореду материјала, па према томе ни правилан и злокругљен завршетак При свем већ стеченом искуству ја ипак ноново уиадох у такву списатељску погрешку. Једино што не може пред читаоцнма ако не оправдати. а оно бар нешто мало извинити, то је. што сам ја одмах у почетку овај рад изнео на књпжевну иијацу као „на брзу руку избачеие реФлекси је‘ћ дакле му нисам црисвајао тигулу једне академски израћене раснраве. Међутим ја осећам потребу п задржавам нраво да ове овако фрагментарно нанизане и овде на крају тако иоткушепе реФ.дексије ииак допуним и заокруглиму једномзасебном додатку, који ћу у скоро иубликовати у овоме часопису. Ја то сматрам као обвезу. јер то дугујем не само читаоцима, него и себи самом. у\ ћ ЕРШИТч