Дело

НАУЧНА ХРОНИКА Небеска Механпка Н1. Ротсаге : Стабилност сунчаног система (из Апшшге <1и Вигеаи <1ез Иоп^ИиЈеб, 1898). I. Они, који се интересују за напредовање небеске механике чуднНе се колнко ће се веП пута пнсати о том питању. Први је био Лаграна; који је угврдно доказ о стабилности а после њега ову је тему из пова израђнвао Пуасон. Сем њпх дошлн су н другп докази као што ће пх још бити. Да ли беху стари докази недовољнп или су нови излишнп? У сваком случају ће се чуђење још и увећатп кад се дода, да ће се једнога дана изнети скроз математички доказн, којима се доказује нестабилност пданетског система, ну тим упоредо ни стари доказп не губе своју строгост п важност. 0 свпма се доказима може рећи у онште ово: да су сви само аостуино ириближна решења, јер се елементи планетских путања не узпмају у врло уским границама; за тим се при рачунању узнма, да извеснн узроци те елементе путова с почетка нешто нзмепе, а н доцније пропзводе веома лагаие варијације. Израчунато је, да кад би Јупптер предсгављао суице, он би хпљаду нута мање нрпвлачио. Спла дакле, којом би он реметио елементе путања, мала је, али кад бп стално деловада у једном нравцу, њено би се дејство осетило. Ну то нпје баш тако, а то је опо што је Лагранж утврдио. Узмимо узајамне подожаје двеју пданета после малог низа годнна, нод претпоставком да узајамно дедују једна на другу. У тпм разним положајпма њпхно узајамно дејство ноказује се час с једне стране а час у другом правцу, док најзад, иосле кратког времена, не наступи потнуна компензација. Велике осовине путева нису апсолутно сталне, ади се