Дело

470 Д Е Л О њихне промене своде на осдиловања од мале амплнтуде и находе се у близини средње вредностп. Ова средња вредеост пнје такође стална у строгом смпслу те речи, алп су промене њезнне веома лагане п споре, тако, као да на ту промену не утнче хиљаду пута, већ милпјун пута мања сила од сунчева привлачења. По том се разлогу та аромена средње вредиостн узима као иотоуно стална. Што се тпче других елемепата путања, као шго су ексцентрпчност п нагнућа путева, и они се колебају такође око своје средње вредностп. Ето то су учинили Лаалас п Лагранж, али је Цуасон отпшао даље. Он је проучавао те лагане промене средњих вредпостн које су његови иретходници изучавали, н иоказао је да се п те промене могу свести на периодна колебања око опште средње вредностн, које се нзмењују још хиљаду пута слабије. Ово беше корак у напред, алн онет само приближно решење. Од тога времена се ишло даље, ну ипак се нпје дошло до строгог и деФинитивног доказа. Има један случај који се је измакао аналпзама Лагранжовој и Иуасоновој. Ствар је у овом : ако су два средња кретања самерљива, то ће се после извесног низа обилажења око суица обе планете и сунце иаходити у нстом односном положају н поремећајна ће сила деловати у нстом смислу као п у почетку. Комнензације, о којој мало нре говорисмо, не ће бити, и онда се можемо бојати, да ће се дејства тих норемећаја нагомилатп и бити велика. Новији }>адови астронома, између осталнх Делонеа, Тисерана и Гилдена, иоказују да таквог нагомнлавања пе ће бити, јер се амплитуда колебања доиста нешго увећа, алн опет за то остаје врло мала. Овакво пспптивање је свакојако дубље п јаче од Пуасоновог — алн је ипак само приближио решење задатка. За неке особене сдучајеве може се доказати, да се елементп иугање неке илапете веома често прнблнжавају првашњим елеменгима, а вероватно да то вреди и у опште, али то све ннје довољно. Требало бп доказатн : да ови елементи добијају пе само закључно своје првобптне вредности, већ да се никада не могу од њих удалити. Овај последњн доказ никад није строго доказан, па је вероватно. да п сам став о стабилности није тачан. Истина је само ово : да се елементп иутања са свим лагано мењају према својим почетним вредностима и да се у врло дугом времену могу н удалити. Али нћи даље иа тврД11Т11, да. су ови елементи, не врло дуго. веК уввн између уских граница то не можемо. Међутим горњп се проблем не састоји у овом, с тога да иређемо на даља носматрања.