Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 495 иошто се за његоиу расправу већ пре њега Кухач и други трудили. ПГто му признаје „донекле и стручњачку спрему и знање му,“ ту га је са ■свим обеснажио, јеу) му је та страна најјача, п само је то и номогло. ге је и нечега орнгиналнога унео у расправу, а да те допекле стручњачке спреме није бнло, бно бп принуђен, да и оне иесме на ноте прелише из Кухача; овако је могао сам по казивању нојединих гуслара преписати или сложитп у ноте. Увод му је доиста кратак, као што примеђује н крптпчар му, и сувише кратак, а да би се јасно изнела мисија гусала и гуслара. Кад већ сам није умео коју внше да рече и кад му је већ поднео образ, да таку расправу подноси Матици, онда је исто тако могао лено нанабирчити о гуслама и гусларима из појединнх расправа, што су нзишле у листовпма у доба Вншњнћеве прославе. Што се тпче описнвања гусала до најмањих ситница, гу је доисга локазао стриљење; јер измерити толико гусала није пи то шала. Па п то је нашао код Кухача. Кухач, до душе, ннје мерио Вукове ни Чубриие гусле, али је за тај посао узео друге, а то пе мења ствар. А што прича занимљиво и јасно, као што велп г. критичар, о Фплипу Вншњнћу, Тешану Подруговнћу и осталима, то опет ннје његово дело, као што ћемо доказати. Да је г. писац компилатор, ево доказа: На стр. 2. те расираве вели г. писац: „Гусле су на први иоглед врло примитиван инструмепат, но читалац ће се нз даље расправе лако моћи уверити о иротпвном.“ Кухач у својој поменутоЈ расправи на стр. 12. вели: „Да је цијела глазба. гусалска примптпвна п једнолика, не да се тајити; ну шта се и може много учпнитн глазбалом, у којега је само једна или двпЈе струне у обсегу од само I1/, октаве? Али када се помисли, да сваки гуслар има своје напјеве н т. д.“ (вндн у г. ппсца на стр 91. доле!) То али дало је повода г. писцу, да каже: како ће се читалац о нротивном уверити. Тиме је хтео нешто да каже, што, божем, нпје Кухач казао. Кухач је рекао да у гуслама има само 1‘/2 октаве а да ли .је то г. иисац оборио ? Не. Песме што пх је изнео пнсац по певању г. Добриновнћа н г. Надбанднћа једва достижу оисег од једне октаве те тпме стварно није могао уверитн чптаоца о другом чему, до о ономе што нам је већ Кухач казао ; шта више Кухач вели да је опсег 1‘/2 октаве на гуслама а код г. писца једва наилазнмо на читаву октаву. Одмах за тим велп г. иисац: Гусле су начињене понајвише од јавора, али се ираве и од ораховине, храстовипе, боровпне, дудовпне и од другог обнчно тврђег дрвета* а Кухач вели : „— — — а нраве се од храстовпне, боровпне, дудовине и јаворовине.