Дело

КРИТИКЛ И КИБЛИОГРЛФНЈА Г)(Ј1 Мгрл „Смрт Цара Уроша У.“ је врло дугачка, или. како је г. 'Борђсвић одлпчно крсти, „монстрозна“, има 159. ст. пуног текста веће ос. мине, ппсана је у невезаном слогу. Да бих Вас упознао са г. С. расправљањем, извадпо сам неколпке најважније реченице пз његопе расправе, које ћемо овде нодврћп расматрању. Г. С. велп за ову нгру да је „трагедија у нравом п уметнпчком смнслу“‘). Даље: „Главпи је јунак трагедије Урош н ако је пасиван на чак и негативан(!), и кад наступи нерпнетпја у њему, онда насгуиа и \ самој трагедији.**2) За тим ово понавља: говорећи: „Стев. је у гом саборском призору а у чину нредаје краљевске круне пспунио велнкп драмски услов. И ако је пасиван Урош, ипак је главна особа, јупак те трагедије“. Мисао г. Савпћева да је ово „трагедија“, не мо;ке се одржати. Доказ је то што она нема свога јунака. Пстина г. Савнћ вели да је Урош, алп да је он мало боље разгледао дело, да се потрудио да впдп шта је оно, онда бп увидео да Урош ннје, да не може битн драмскнм јунаком, зашта ми је лако изнетп довољно доказа. Први ми ,]е доказ сам г. Савић који ни сам не зна шта да узме за иотврду свога мпшљења: једном се поводи за другом појавом трећега чнна, али, изгледа, н сам осећа да то није довољно, зато после велп да је Урош „пасиван“ па чак и „негатпван јунак“, чпме се г. Савић не може нн најмање одбранити. Да гСавића не може спасти друга појава трећега чнна (у тој појавп Урош предаје краљевску круну Вукашпну), лако се може увпдетп чим се прочпта „игра,“ у којој нема ни једног здравог дела Урошева- Зар г. Савнћ хоће да докаже да је Урош драмски јунак п нокрај онога што сам ппсац вели: Алтоман: „ ...данас се морамо ми крити, јер Мрњачевић шга рекне то је света заповед Урошу; о! шта дочекасмо милн Воже; Мрњачевић госиодар наш !*3) Зар овако драмски иисац карактерпше свога јунака V ! Вукашин ни.је Јаго, чијпје утицај само интригантскн; он је госнодар, од њега се стренп Таквих примера нма више. Таква је п она трагикомична сцеиа : друга нојава, трећп чнн. У њој чак п Вукашпп, ко.ји је иначе једино здраво лнце у делу, изгледа компчан. Примери су за то и: трећа појава, трећн чин, као и шеста појава, трећи чин п т. д. — Надам се све ово довољно доказује да се Урош не може сматратн јунаком , а како го мора бпти једино он, то ово п није драма. У осталом, ово ннје једпна ствар о којој г. Савнћ доноси нетачан суд и њиме доказује да је ова ,игра“ драма. Ово је најглавнија, бптпа. ’) в. стр. 4. „Сл- 11 Р;1СП.“ 4) в. стр. 39. „Сл- и Расп.“. 3) Први чин, четврта појава, други говор Алтоманов.