Дело
КРИТНКА II БИБЛИОГРАФИЈА 511 холошки* од најслабијих па до најјачих ступњева, тако често, да се \ свакој расправи по неколпко пута јављају. Језик је ироФесорскп, водн се рачун о граматичким правпднма, алн нма погрешака н прогив тога. Чешће, н кад нема нотребе, волн да понови реч, негде чак иекрсне н каламбур. Ни спољашном страном својом књига се не одлнкује: израђена је врло обично. Мн смо завршилн. Рад г. Савића приказан је. Пзговарајући ово, ми смо слободно могли рећи да је приказан рад свих војвођаискнх критичара за две последње деценије, јер је г. Милан Савић најбољи а уједпо и највернији њнхов нреставник. Сепгембар 1898. Миодраг Ристић пе МопЈсаиИ 6а$1оп, ћа цие$Ноп сГ ОгЈеп!, ће 1гаНе Ле Раг'|$ е! $е$ $иНе$ (1856—1871) раг — 1Јапз ГАгЉ. Коиааеаш 1898. 8-на 393. Цена 7 дин. Париски правнн Факултет као да се у последње време особито интересу.је Источним Пнтањем. Оп нам је последње школске године дао о њему трл докгорске дисертације, на којима не зна човек коме више да честита: учевним проФесорима или вредним ученицима. После у главном изврених расправа Шублијеа и Спалајковића, о којима је било говора у пашем листу н које су обе награђене, ево нам још једне о Псточном Нитању, нди ближе о његовој Фази између Париског Конгреса и Лондонске КонФеренције. Књнга г. Моникоа доказује нам још једном деликатност и суптилност теорије о ннтервенцијн, и ма да се он на њој ниједуго задржавао, ипак је изнео мишљења која се не могу одржати. Изгледа, да сам писац нпје ва чнсто о разлици, која постојн нзмеђу права на интервенисање и права па самоодбрану, која су међутпм сасвим различна једно од другог. Отуда н забуне п погрешке на стр. 4—6 његовог увода. Тако се поткрало и неколпко других грешака. Србија иије проглашена за незавнсну Једренскнм Уговором од 1829; то је учињено тек на Берлинском Конгресу. Ми даље не видимо, зашто је јевропска ннтервенција у мисирско-турски спор била потпуно оправдана с правног гледишта. Ја уз то не могу да појмим, за што узимати извесну полнтичку тачку гледишта у докторској дисертацији и заступати носебне интересе? Писац ће ми опростнтпотвореност, али ја не верујем да је политнка Француске (коју ја волем) увек била добра у Источном Пптању, нн да је нолитика Русије увек била лоша и погрешна.