Дело

512 Д Е Л О Уз то се н код њега сретаио с једеом заблудом, која је готово потпуно примљена у ваучном свету , и по којој су Подунавске Кнежевине остајале увек у извесној независности нрема Турској. Требало бп с једне стране много суптнлности, а с друге и сувише добре воље п благонаклоности, на да се слична поставка примп за доказану. Ја још могу да разумем, кад ово гледиште упорно заступају Румупи , и ако п онн за то пемају данас више потребе; али њему није ни по шго места V једно.ј оваквој чисто научној расправи, која на ирвом месту ваља да буде објективна, и чија тврђења ваља да се оснпвају на поузданнм п нео порннм историским доказима. — Ма како да сам туђпнад у Фрапиуском језику, менн се чпни уз то , да израз „ршвзапсе уа8ва1е“ (васална сила!) ннје ни мало срећан. Међународно Право међутнм изискује врло строгу нредизност у изразима за своје појмове. Па нпак, и норед свих ових замерака, може се рећи, да нам је млади писац дао сразмерно доста добро дело, н кад би га у иовом издању ослободно ових мана, оно би било врло корпсна књига за све, којн се интересују овим тако важним питањем. Тако писац разложно закључује своја излагања овим мислима: „Вођенп својим себичним ннтересима д ситничарском саревњпвошћу, јевропски кабднети су се често п сувише удаљавали од правних основа утврђених уговорима, н врло често су пренебрегавали дужностд, које су примилд на себе нрема хрншћанима Истока. Турска је пала у псте погрешке као и у ранија времена, те тако још п данас ненрестано влада антагонпзам између Норте д хришћанскнх јој народа, а силе још никако иису успеле да се сноразумеју и да дођу до решења овога патања“. Овај оправдани прекор ме је потсетдо на мисли, које мд је прошле године у два маха о пстом питању у писмима исказивао наш прдјатељ, данас већ докојни Алфонс Рнвије. „Шта велите о хегемонији великпх сила у години господњој 1897?, пнтао ме је он 2 Фебруара (21 јануара) 1897. За тим је у иронијд додао познато питање: пЦигз сизГоЛгеГ грзоз сиз1о(1е8?и па је онда продужио: „Никад Јевропа није горе вођена но с ових шест јадних кочијаша. Ово што вндимо показује, да хегемонија ових шест може имати врло злих последида. Она је већ уродила великнм злдма на Истоку, не чииећи сама ништа и сметајући другима да што ураде.“ А 11/23 септембра пнсао је из Дезера код Лозане (у ШвајдарскоЈ); „...Шест последњдх меседа бпли су судбопосни за Међународно Право, а ја се бојим да од пстог утидаја не буду н на нашу нравну и морадну днвилдзадпју, за Хришћанство и за Међународну За.једниду. Онп обележавају велике кораке у назадак, иоказујућн аисолутно одсусгво основа код оних, који би требало да нх храпе и заштићују.“ Раније је већ једном приликом писао „Ја сам све внше н више за мале државе.м Чини ми се да није било нзлишно навестп на овом месту ових неколико мисли непрежад>еног пам учитеља о улози Всликих Сила на јевроиском нстоку. Оне су тим карактеристичније за време у које су пн-