Дело

516 Д Е Л 0 кова расправа, заним.вива и ириступачна и ширим круговима читалачким, има ове одељке: Миклошић у ностојбини; гимназијско учење у Вараждину и у Марбургу; философске и правно-политичке студије и суплирање Философске катедре у Грацу; народно-патриотеке ц научне тежње у Грацу; прве године у Бечу (1838.-1844.,). Мшапасћ (1е 1а (Јие.чНоп 8ос1а1е Ши81ге роиг 189П1 РиГПе зоиз 1а (ПгесНоп <1е Р. Аг^упаЈев. Рапз. Једну од прошлих година овог познатог социјалистичког алманаха приказао је у Делу Г. Стојан Нротић, а и иначе Алманах Друштвеног Питања добро је познат свимл људима који се баве модерним друштвеним иитањем и ирате ток друштвене борбе на Запад\. Овом књигом он улази у девету годину свога излажења и то непрестано под уредииштвом П. Аржирцадеса. Аржириадес је македонски Грк, а сада је, као прирођени Француз, адвокат при нариском апелационом суду, и један од ч)венијих писаца и политичара социјализма у Француској. Нре неколико година он је умео да заинтересује знатан део Француских посланика за пдеју Балканског Савеза. Алманах је еваке године доносио мање научне расправе, чланке, ириповетке. песме, слике, одличних научењака, гшлитичара и уметника социјалистичких. На њему су радили : Енгелс, Гед, ЛаФарг. Жорес, Бебел Либкнехт, Лујза Мишел, Рошфор Том Ман од вођа нокрета; Е. Рекли, Летурно, Вандервелд, Денис, де ГреФ, Ренар - од научењака; Зола Орелијан Шол. Октав Мирбо, Тиодиер, Кловис Иг, Балер Бернар, Пишио од књижевника н сликара. Ту су се налазила сва схватања тога круиног питања, сви поглоди оних мањих школа социјалистичких, почев од анархизма Елиза Реклиа па до посибилизма Пола Бруса и радикалног соцнјаЖзма. Уредник се држао неутрално, свима је давао места п слободу исказивања својих погледа, али се ипак држао научног, марксистичког социјализма, цознатог у Француској под именом колективизма. Лањски Алманах је дебела књига од 300 странл са неколико стогина илустрација. Ова година и у величипи и у цени и у садржини нредставља извесну промену. Трц пута мањи (80 страна три нута јеФтинији (50 сантима), он је више н■ » три п , т слабији. Ол малога броја чланака заслужују пажњу „Поуздани триумФ социјализма" од уредника, чланак Тома Мана (I социјализму у Енглеској, затим неколико лепих песама п велцчанствене слике Валера Бернара: „Рат.“ Исто такп и бел шке о синдикалној оргаиизацији у Француској. Још од жалосних размирица на мо^ународном социјалистичком конгресу у Лондону, Аржнриадес је почео радити С1 антипарламентаристима, а нреко њих и са анархистима — комунистима. Још од преклањске годкне Алманах је почео да добија њихову боју, а у овој свесци искључиво и преоблађује тај нравац, представљен чллнцима Е. Реклиа, оне чудне радничке главе Жана Грава, Дезиреа Декана, Амона, холаидског разархимандрита Домеле Шештепћихз-а Ова књига пружа још један доказ јасној и очигледној истини , да Французи нису у стињу данас да воде велике политичке и друштвене покрете, да је снажна и трезвена раса германска и ту отела нрвенство меким и лаким Романима. С. НОВИНАРСТВО Језик у хрватскнм лнстовц.ча н књигама. — Спљетски хрватеки лист Једичство цишући о језику у Шоушсг из које онамо деца уче српски или хрватски, и жалећн се на њ као на ненародни и накарадни језик, ниш' о језикл' у хрватским листовима и књигама од речи до речи овако: ,.Наши омладинци излмзе нам из школа, а у опће не нишу и не говор ■ хрватски, како се у народу говори. Ето хрватскијех листова и књига на стогове и језгровитијех, и поучнијех, и забавннјех и све што хоКете, али без трајне вриједности, као кад су писане језиком, који није наш, у чему, на жалост, предњачЈ Загрепчани. У Загребу као да се на лепоту, на чистоћу, на богатство н правилност језика мало пази. Тамо се кује, тамо се германизира, тамо се измишљају по туђем калупу и ријечи и изреке. А то не наља! Загреб је наше културно средиште: не само за Хрватску, већ за читави словенски југ; ако се, дакле, у средишту не почне иоклањати пажња ономе што је најважније — оно ће отанчати, да и не говоримо о назатку нравога народнога духа, гдје с.е млади нараштаји не васпитавају на иравоме народноме извору." Тачно и истинито онажање, које служи на част Јединству и онда кад му се не усвоји чудна и неистинита теорија о Загребу као културном средишту за словенски југ. Ово би, што Јединство пише о кварењу нашега лепога језика у Загребу, требало да узму на ум и Срби у Хрвагској и Бојводини, (а сад. Богме, и у Босни и Херцеговими) нарочито новинари, чиновници, адвокати и 1)аци који прилично подлежу томе загребачком кварењу језика, а подлежући сами они тај квареж уносе и у народ и у књижевност, те руже чистоту и лепоту онога дивногајезика, који су нам Вук и Даничић у аманет оставили да чувамо, негујемо и развијамо Царннскн Нреглед, лист за царинска знања, угледна свеска, уредник С. КукиГ,, 8°, Београд, државна штампарија. Ово је име ново.м једном стручном листу у нас, и ирва му угледна свеска. која има не мање