Дело

Б Е Л Е Ш К Е 517 од дванаест табака веће осмнне. Пме листа казује и каквој се струци носвеКује, а да је она важна, и у нас нарочито, о том нема спора. Да је та грмна Финансискога уре1)ења у нас и у многоме заостала, а нарочито да је кадар њенога административнога особља слаб и без дочоњне спреме, о том тако^е не може бити спор|. У најновиЈе време чињени су и чине се огледи да с ■ ниво снреме у царинскога особља подигне, па се почиње обраКатн пажња на тако да кажемо поднлађивање ове гране Финансискога устројства. На овом царинском нољу има нарочито мегдана за озбиљан и благодаран рад многа млађа, вредна, частољубива и сиремна умна снага. С тога је покретање овакога листа, и баш нз редова царинскога особља, ствар од важности и значаја, на који свакојако треба министарство Финансија да сврати пажњу и да огледу овом притекне у иомоК и нодржи га, у толико пре што овај оглед ноеи у себп доста знакова озбил.ности и младалачкога прегнуКа Али свраКајуКи иажњу на овај у многом погледу озбиљан оглед мииистарству Финансија, ми бисмо били мишљења да се он пјјошири на све гране финансискога уређења^ тако да од Царинскога Прегледа ностане Финансиски Преглед, који би обухватио све гране државних Финансија. Такав један стручан Финапсискп лист министарство Финансија треба да има, јер су у нас све гране Финансија младе и тек у повоју, и јер у свима има много, и врло много да се ради. За такав један лист миннстарство би требало да ангажује све добре снаге које се у нас могу за то наКи, и да не жали трошка на његово Јобро и ириклално ургеђивање- Корист од тога и такога рада нзвесно би далеко надмашила онај трошак који се око тога поднесе. А да је приватна иницијатива и сама читадачка публика за оваква, сгручна књижевиа подузеКа, у нас још недовољна и слаба, о том не може бити сумње ИЗ ЛИОТОВА Роман у Срба, — зове се студија, која је почела излазити у 49, броју загребачког „Вијенца.“ Шурмлновој нњизн. — У 46. броју Бранкова Еола штампана је објективно написана реценсија Шурминове „Повјести књижевности хрватске и српске"' из пера проФ. Тадивоја Врховца, 1)0111 111 8де1 (љубљански) у 23. св. доноси (на стр. 708—815) кратке белгшке о словенском песнику 1уапи УезеВКозевкош. Он је рођен 1798 год., и народ је ове године прославио стогодишњицу његовог рођења, У другом делу овога члмнка лепи су подаци о песничку раду Косесковом, који поред оригинала има и превода из скоро свихјевропских важнијих песника. — У истој је свесци и наставак чланка 81оуепвка Шппрја рп Ји2иШ 81оуеш‘К од Андр. Фекоње. НамВтп УјевпЈк кпј. VII ву, 1. — има ове чланке : Ј. Кауапјјпа »Во&аШуо ј иКов1уо“, (1 -11), оц Ј. Шерцера,- ИНгуа1зкј као паз1ауп1 јегјк и §1тпа21п“ (11 —14) Г. Луцарика; „ГПо1о^Јја ј 1о^1ка и зге(1пј1т §ко1ата од Вг. С, Тропша. За овим су чланци. „Ко\Јокаг Ки^е1таугоуа роиска о сипјозјесп1сата“ Ј. Мајсена; „0 ргезјеки Јхаји ргауаса. којј зе зПеки роЈ шаПт ки1от“ М. Зделара; „Иа/.таИапја о 1итасепји кггјпе" М. Оначића; „Е1етепП Мах^еНоуе 1еог1је е1ек1,псПе1а“ .В. ИванковиКа. Књижевннх обзнана у овој свесци има пет, о делима : (А Пзагеујса : 1уо Вгипз, огб РгоСеззог аи Јег ГпЈуегзПа! КЈе1; „Баз ВПегапзсће Рог!га1 (1ег Опесћеп 1111 ШпНег иш1 ујег(еп Јаћгћипбег! \гог Сћпз! Оећиг1и. 1^96. 81г. X -|- 594; V Се1езНпа о »Ујезтки ћг\та1зко&а агћео1озко^а с1ги§1\та“. Ко\те зепје ^оЈ. II 1896--7 ХЈгеЈпЈк (1г. Јозјр ВгипзтЈЈ. II 2а§гећи 1897. I). Ггашса на „2ет1јо\п(1 Возпе ј Негсе&о\тте га згеЈпје зко1е“. 0. Кисеге на: „Оеоте1пји га \ТЈзе гаггеЈе згебпјГћ исШз1а“. Карј.зао Бг. 1 )а\'1«1 8е§еп. И пето је Р. Уа1јатеса „ОЈ^оуог Вг. 6оНкиа. За овим су 8ко1зке ујјенН- Па крају је „Рпје§1ес1 саз ,р1за и то „^еИзсћгШ 1пг (1аз Сгутпаз1а1 \гезеп*, ћегаи^е^ећеп уоп II Ј. Ми11ег. ВегИп 1898. и „2еНзсћпИ Шг (1еп рћузЈкаИзсћеп ипЈ сћеппзсћеп Гтп1еггЈсћ1“, уог. Бг. Е. Розке. ЕШег Јаћг^ап^. ВегНп. 1898. Наставнлк лист ПроФесорскога Друштва свеска за новембар ове године. Измеђ осталога ту је : „Прилози Стилистици Вуковојод проФ. Андре Гавриловића. УМЕТНОСТ О позоришту. — У књижевном листу „Звезди“, још од њеног 5 броја (11 октобра) ночео је . 8рес1а1ог (Павле Маринковић у виду хроника, које излазе сваке недеље, критиковати рад Управе нашег иозоришта. Он доК1зује да рад данашње унраве није ни мало користан Позоришту, и да не одговара циљу, коме је прн установљавању Иозориште намењено Образложивши то он вели: да наше Позориште овакво какво је не онравдава свој назив Ера.г>евско-Сриско-Народно, јер је врло мало Ераљевско — по сјају, отмености, вредности н лукторитету — још је мање сриско — јер овакво какво је и оваквим својим радом, не служи никаквој националној мисли а најмање је народно, јер је нашз ињижевност најслабије заступљена и јер је одбило од себе све срнске нисце. Са уметничке пак сгране, критичар доказује да овакво позориште такође врло мало заслужује своје име. ЗресСНог наводи као главпп узрок свему томе, узурпацију свевласгн од стране управитеља, па додаје: да су утицај и рад одбора и драматурга сведени на нулу а „где год у једном органи-