Дело

Д Е Л О '»24 18Н7. године дошла је погодба између Аустрије н Угарске. Дуализам је заменио централизам. На место искључиве немачке владавине, заведена је сад ортачка владавина Немаца и Маџара. Стара Аустрија преобразила се тада у нову царевину и краљевину Аустро-Угареку. Фрања Јосиф. који је отпочео био своју владу огорченом борбом, борбом на живот и смрт, противу маџарских народних аспирација, крунисао се свечано у Нешти краљевском круном св. Стевана и иоложчо своју краљевску заклетву на маџарски устав, који су пре без мало две стотине година његови преци насилнички згазили. Фрања Јосиф је и раније, дајући устав својој држави. постајући од неограниченог, апсолутног господара који влада на основу божанскога права, уставни владар, и затим 1867, излазећи на сусрет Маџарима и дајући им све што им се могло дати а да се монархија не растроји, крунишући се кра.љевском круном Св. Стевана и примајући државно право маџарско као основу своје владавине над земљама. угарске круне, у пуној мери доказао је да стоји на висини свога владалачког иозива да је готов интересима своје државе принети на жртву и своја ирава, и своје осеКије и своја убеђења. Добро државе, 8а1из гегриШсае, за њега је одиста, у пуној мери, био највиши закон. Он се одрекао традиција вековних, у којима су његови преци стекли себи и племену своме угледа и славе, и које су њему лично, н по његовим ириродним склоностима и по његовом васнитању, биле драге, чим је стекао уверења да државни интерес то захтева. Никакве жртве њему лично нису биле скупе. У спољашњој политици он је и задивљавао свет својим држањем ирема великодушном заштитнику од год. 1849, и пружао наизменце пријатељски руку својим противницима и својим победиоцима на Мађенти и на Кенигрецу. Унутра у земљи он се одрицао и својих немачких традиција и сво јих ансолутистичких уверења, давао >'ставе, пристајао на уставне реФорме у духу слободоумном, па их чак и сам инспирисао , мирио се са народом који је на уранку његове владавине таласима крви заиљуснуо само подножје његовога престола, па том народу уступио и пресудну улогу у општим пословима монархије: онје, најзад.