Дело

ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ФРАЊЕ .ТОСИФА бунтовнике, којима је смртну нресуду нотписао . уздигао до на достојанство својих нрвих министара. Па ипак, данас је то веЈ^ очигледно. он није уснео у својој политици. Нова дуалистичка основа коју је хабзбуј)шка монархија добила 1887. год. није садржала у себи битне иогодбе да се на н>ој подигне што трајно и солидно. За Фрању ЈосиФа било је Фатално што у току своје дуге иедесетогодишње владавине иије нагиеш ннједног ,ц>ои авника, који би дорастао био тешким коми.тковапим задаци.ма, који с\' очекивали Хабзбуршку монархију. Да ли је ту крива нскл.учиво судбина, или је лично много и до њега стајало. да ли можда није избор државника био ограничен на сувишс уске и затворене кругове камариле и високе аристокраци је, о томе је још тешко рећи деФинитиван суд. Али факт је ту неоспоран, који се доказује ничи.м боље до одоцњеним иредузимањем свију рефорама, које су за сиас монархије биле неоиходне. То задоцњење, год. 1867, кад су монархији били дани основи нове организације, било је у многоме, било је највише криво. што је у том капиталном, судбоносном чину учињена ногрептка, из које су се излегле све данашње њезине и унутрашње и спољашње неприлике, и која ће по свима изгледима бити фатална за будућност монархије. Хабзбуршка монархија може имати будућности само као Федерална држава. Једино федерални државни облик у стан.у је дати задовољења разним народносгима њезиним. измирити потребе и интересе њене, као државне целине, и са неодољивим националним тежњама и са иравима која истичу из вековних историјских традиција. Са федералистичким обликом државним у Аустрији, могли би се, поред осталих народности, задовољити најзад и сами Немци, иошто би се уверили, да је централисму једном за свагда одзвонило и даАустрији немабудућностикао немачкој држави. У таквој Федералној Аустрији Немцима би и по њиховом броју и по њиховом геограФСком размештају и по њиховој историској улози и најзад ио нореклу саме династије, ирипао несумњиво положај првога међу равнима, чим би они разумели неопходност и чим би се искрено одлучили, да остале ивродности монархије нризнају као себи равне. Дкло XX 34