Дело

56 Д Е Л 0 Ушао смјерно у робова рпу II мене теби продадоше млада. 5' твоме ропству заборавих сладост. Слободу. раскош покрај твога чара : Чилога хата и очинске дворе. II жарку пјесму веселих другара. Пред вратма твојим. ко кииарис стојећ. Слушо сам тихо сред поноћи н јеме. Дисаје твоје кроз мирисни ваздух. 11[)оз свјетлу ноћцу гдје лагано стреме. И једном јурнух и пољубац спустих На слатке усне и та ока оба . . . А тп тад само имаћаше двоје Нл’ смрт. ил’ л.убав за невољног роба . . . V. Јавидим поноћ са осмејком нежним Низ мл јечне путе како тихо слази *. . Из твојих груди тих се мирис шири Најљепшег цвј ећа у цветној оази. И ноћ кад мине и јутарњи зрачак Продре кроз сјенке гуетијех банана. Са твојих већа гледам нове звјезде Гдје зраче љупко небо мојих дана. Син жарког југа не иознаје јесен Сладосни мирис што отима цвећу. Пнт облак црнн да угаси нкад Те миле звјезде што трепте и шећу. VI. 5' свом кијоску док сиаваше мирно. Док љубав моја не бјеше тп знана.