Дело

6* Д Е Л О Није би.10 баш најугодније, адн Ђорђе му даде ипак леиу суму у банкнотама и једну меницу за осгатак са термнном од седам дапа. Кад се и гај посао отаља, Ђорђе, Јосиф и Добен држаше рагни савет, уз припаљене цигаре, и решише , да се свп крену за Лондон сутра у Седлејевим отворенпм ко.шма. По мојем мишљењу Џон бн радије био остао, док се не крене и Роден Кроде из Брајгона, алп га Добен и Ђорђе обрлатише, п он пристаде да их одвезе до града, п нареди да се упрегне четворка, како му н долпкује према достојансгву. Сутра дан по доручку онн се кретоше најсвечаннје. Амалпја је била устала то јутро врло рапо, те је опремала своје куФериће врло хигро и усрдно, док је Ђорђе лешкарио у кревету и вајкао се што нема млађега, да јој помогне. Алн је она била врло веседа што то све сама чини. У њеној се паметн већ кувало неповољно нешто према Ревеки; па и ако се њпх две најнежније нзгрлише при растанку, ми нпак знамо шта је љубомора; а г-ђа Амалија је, поред осталпх врлина својега пола, имала и ту. Сем овнх личности, које одлазе и долазе, ваља нам се сетнти да је овде у Брајтону бпло и других нашпх познанпка, на прнмер Мис Кролеова п њена пратња и чувари. II ако је стан ове бодесниде био само за неколика каменомета далеко од Роденовога, ипак су њена врата била за овога затворена херметнчно п без икаква сажаљења п овде, као и у Лондону. Догод је г-ђа Бјутнница била крај своје заове и о њој бригу водила, старала се она марљнво, да њена Матплда не претрпи никаквога потреса од састанка са њенпм братанцем. Ако би се уседелица пзвезла, посадила би се г-ђа Бјутиннца до ње у кола. Ако бн Мнс Кролеова ишетала у наслоњачи, ншла бн с десне стране г-ђа Бјутннпца, а с друге Мис Брисова. А ако бп се случајно срелп са Роденом п његовом женом, поред свега тога што јој се први редовпо јављао, тако је поред њих хладно и одбијајућп иролазпла партнја Мпс Кролеове, да он већ поче губнти сваку паду. — Могли смо вала н у Лондону остати, све једно — говорио је чесго капетан Роден погружен. — Боља је удобна гостионнца у Брајтону, него хапса за дугове у Чансери Лен-у - одговорп му жена, у које је бпло внше веселости. Сети се само она два г. Мозесова ађутанта, што су нас прежали читаву педељу дана. Нстина су иаши прпјатељп овде нодоста тупавп; алп су г. Џос н каиетан Кунидон боље друштво него г. Мозесовп агентп, Родене, злато. — Чудо мп је како те протуве нпсу амо за мном у потеру — нродужн Роден још једнако у очајању. — Кад то учине, наћнћсмо мп пуга да их отуримо — рече неуморна мала Века, и одмах стаде ређаги својему мужу угодносгн од дру-