Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКНХ ТАШТНПА 157 и гардеробе господпна мајора; како му је најлепше енолете стрпала \ кутију од чаја, а њен славнп жутн турбан са рајском тицом у хартији за паковање стрпада у плехану кутију од мајоровога шапо-клака, па с<* још прнсмевао како ће то стојати на двору Францускога краља у Генг\ пли на војничким забавама у Брпслу. — Гент ! Брпсел ! — повика Амалпја тргнувшн се жестоко. — Бар батаљон иде, Ђорђе ; нде ли ? Преко благога и насмејанога јој лица прелете ужас, п она се пнстинктивно стисну уз Ђорђа. — Та не плаши се, душо, ту је само дванаест сахата пута. А, послс** и тн ћеш, Емо, нћи — рече јој Ђорђе доброћудно. — Ја ћу да пдем — рече Века. — Ја сам при штабу. Ђенерал 'Гуерто ми је велнки обожавалац. Је ли Родене ? Роден се грохотом смејао, као обично. Уиљем Добен ноцрвене до ушију : — Она не може ићп — ]>ече, а хтеде п : — помислите само .. . на опасностп .... Али зар није целпм својим држањем тврдио: како ту нема бојазнн? Веома се збунн и ућута. — II ваља ми ићи и хоћу да идем — најодушевљеније је внкала Амалпја. На ову њену одлуку Ђорђе је иљескао но раменима, п шггао све присутне: је су ли икада видели такве Амазонке, н пристаде да га жена пратп. — Г-ђа 0’Дауд биће вам покровптељка — рече Озберн. Али шта се она бринула, само кад је он с њом ? Тако се донекле одагнала грчнна од растанка. II ако су н рат и опасност билп на прагу, неће се још за читаве месеце ирикучптп. Ово померање је било тако угодно да се Амалији повратп веселост и срећа као да ничега неће ни бити, што н сам Добен нризнаде као добродошло. За њега је била велика срећа и добнт гледати је, а сам је у себн мисдпо: како ће је само пазити и штитити. Да је она пошла за мене, не бих је пустио да иде, мислио је. Али је Ђорђе био господар, а иријатељ његов нпје мнслно нћи му унаточ. Ревека обухвати Амалију око струка и одведе је од стола, ирн којем се о толиким важним стварима расправљало, те оставише господу врло расподожепу, при пијуцкању н веселу разговору. Те вечери добп Роден писамце од жене, које смо ми преко Ревекиног рамена већ прочитали, и ако га је он добро згужвао и на снећн сагорео. Она му је писала: „Велика новост ! Отпшла је г-ђа Бјутнннца Узми новац од Купидона вечерас, јер ће он су гра зацело на пуг. Мнслн о том. Р.“ II тако, кад ова мала дружина пође дамама на каву, Роден сс дотаче лактом Ђорђа па му онако умнљато рече: — Озберне. голубе, ако тн не би бпло неугодно, да те опоменем за оно мало што стојн међу нама.