Дело

70 Д Е Л О томи заиаљења, те г-ђа Бјутивица мораде оставити Сусек и отићп у Хемншер. Она обећа да ће доћи чим часному Бјуту буде боље, и оде нздавши домаћима најстроже наредбе односно њпхове госпођице. Ади. чим се она попела у кола, настаде таква радост и осети се тако неко лакнуће у целој околини XIис Кролеове, каквога не би међу њима за читаве три недеље. Мис Кролеова забатали одмах своју подневску порцију лекарије ; тада и г. Бопз отвори обашка боцу херскога за себе и Мис Форкенову, а у вече Мис Кролеова и Мис Бригеова одиграше партпју пикета у место да се кљукају Портесовим придикама. Наступн баш као оно у дечијој причи: кад је штап заборавио да туче куцу ; и све сад окрете на мпр п срећу. Два или три пута недељно, и то врло рано, кренула бн се Мнс Бригсова купатиду и сишла у воду у Фланелској хаљини и капом за купање па глави. Као што већ знамо, Ревека је и то знала, па и ако није намеравала јуришати на Бригсову онако, како је Ђорђу говорпла, угњурати се у њену кабину, ипак се реши г-ђа Роденовпца : да је пресретпе. кад она изађе нз купатнла, освежена н оснажена, а свакојако у најбољем расположењу. Сутра дан Века рано устане, унесе дурбии у собу, која гледа на море, и управи га на купатпла. Она виде кад дође Мис Брпгсова, кад уђе у кабину, и кад се спустп у море, н она би на обадп баш онога часа када нимфн, коју је она тражнла, нзађе из евоје кабннице на шљунковнту обалу. На Ревекнном се лицу спјао нежан, умиљат осмех ; она пружн своју белу ручицу кад се Брпгсова номоли пз кабине. Шта је друго могла Бригсова, него да прими поздрав ? — Мис Ш.... г-ђо Кроле — рече јој. Роспођа Кроле дохвати њену руку, притиште је на срце, и изненадно обиспу о Брпгсову и страсно је иољуби. — Мила, мила нријатељице! — рече јој тако прпродно дирљиво. да се Мис Брнгсовој наводнише очн, на то дпрну чак н саму чуварицу кабпне. Ревекн нође врло лако за руком да увуче Бригсову у дуг, прнјатељскп н нрнјатаи разговор. Бригсова је до ситница онисала све шго се деснло у дому Мис Брнгсове у Порк Лену од онога дана, кад је Веке одатле нестало, па све до данашњега дана и повлачења, на срећу, г-ђе Бјутинпце. Све спмптоме на Мпс Кролеовој, и појсдпностп о њеној болести, н лекарске иоступке, све то пспрнча она тако потпуно н верно, како само женскиње у том ужнва. Зар се могу икад женскнње уморитн нрнчајућн о својим болсстима п својим лекарнма. Овом ириликом нитн се Бригсова уморила причајући, нитн Ревека слушајући је. Ова је била захвалпа, презахвална што су драга н нежна Бригсова, и верна и неоцењнва Феркенова могле бити код њене добротворке за болести јој. Нека њу сам Бог заштитн, п ако је она, Ревека, како би нзгледало. била ирема њој неисиравна. Али зар ннје њена грешка н природна н