Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 71 за извињење? Зар је могла не дати своју руку човеку, који јој је срце освојио? На то шггање сентиментална Мис Брпгсова само ј<* могла иодићи очи к небу, па тешко н саосетљиво уздахнутн, н помнслнтп. како се и она подала пре толико година својим осећајпма, п ирнзнатп : да Ревека нпје баш тако страшпа престунннца. - Могу ли ја икада заборавити на ону, која .је пружила ирпјатељску руку једној спротпци ? Не, и ако је она мене одгурнуда од себе рекла је Ревека. — Ннкад је нећу престати волети, п живот бич свој сав њој носветила. Као своју добротворку, као мнлу н обо;каван\ тетк\ мојега Родена: ја волим Мнс Кролеову и дивим јој се, драга Мнс Бригсова, впше него икојему другому женскпњу у свету, а поред ње волпм п све оне, који су њој верни. Ннкад не бих ја поступала са вернпм пријатељицама Мис Кролеове, како је она мрска попаднја чпнила. Роден, од кога је Бог само једно срце начинио — нродужавала је Ревека — н ако је по нзгледу немаран и груб, са сузама је у очнма преко сто нута рекао : да је захвалан Господу што је његовој тејки подарио онако две верне дадиље, као шго су одапа Форкепова н дивљења достојна Мпс Бригсова. Ако се једном нрекрате гнусне махинације пошине за ко.јс сг она плаши доста да неће) којима је она отерала све оне, који Мпс Кролеову истински воле, н оставила ту јадну ледн на милост н немилост оних хартија у Ректорнји, Ревека моли њу (Мис Бригсову) да се сети: како је њеп скромнп стан, онакав какав је, увек отворен да дочека Мпс Бригсову. — Драга пријатељице — заносно је узвикнула Ревека — срдаца која никада не заборављају за учињена доброчинства. Нпсу све жене као г-ђа Брута Кролеа! Премда мн се ннје тужити на њу даде — и ако сам жртва њених смицалпца; зар мп ннје само њој мхвалити за мојега милога Родена ? Ту Ревека разви Бригсовој целокупно понашање попадино у краљичином Кролеу, које доцнији догађаји расветлпше, и ако нх она онда није могла разумети. II сад, кад је наклоност нзбпла, кој\ је она гако мајсторски нодгревала, сад кад је двоје невннпх пало у мреже, које ј<Ј она онлела, кад су се заволели и узелн, онн су упропашћеин но њеним плановима. II све је то била сушта истина. Бригсова појми све колпко је <»ољ<‘ могла. Г-ђа Бјутиница је свела Родена и Ревеку. II ако ј<‘ носледња била у том невина као бнре, ннје ипак хтела сакрнтн Мис Бриксова од Ревеке: како се све боји, да не буду за навек изгубљенп осећаји у Мис Кролеове за Ревеку, н да она неће хтетн нпкако опростптп браганпу -м тако неупутап брак. 0 том је већ нмала Ревека опет своје особено мпшљење, те до краја остаде расположеном. Не опрости лп нм Мис Кролеова сод. попустиће. доцније. Па и сад између ње и Годена стоји <амо онај гашљлв.ц болесни Пит Кроле, н баропство : а да једном оном дође крај, бнло бп