Дело

,1Е Д АII Р Е А ЈII (’ ТII 'IКII Р 0 М АII БЕЛЕШКЕ 0 ВОДЕНИЦИ НА ФЛОСИ1) У овој кукавној „долини суза" у којој своје дане проводимо, мало нам је остало радости, мало средстава која он нас дизала, изводила из колосека грубе свакидашњости. крепила м дух и душу. Једно од тих средстава, то је књига у којој човек тражи одгонетку животу, путовођу своје савести, где осећа откуцаје једног племенитог срца и где види зраке једног сјајног ума, књига која буди најинтимније осећаје у њему. ^ данашње доба када су духови остали без позитивних веровања. када су се отресли старих заблуда а нису дотпли до новпх истина, творац једне такве књиге наш је исповедник, наш пријатељ, ма колико и временом и простором, били далеко од њега. Једна таква књига јесте и овај најбо.љи ])омап Елнотов. „Сваки има своје мане и свој терет , нико није довољан самоме себи и није довољно паметан за себе; но треба да сносимо једни друге, да се тешпмо, да се помажено и узајамно обав<штавамо.“ Неиознати писац: И.читација Исусу Хрпсту. Уметност треба да је добричина. Г. Флобер. Оио што чини најлеишу страну Воденицв на Флосп. најотменију, у бољем смислу те речи, оно тпто баца у засенак 1) Воденица на Флоси, наиисао Ц. Елиот, превео Анд. Ииколић. Пздање Сриск> Књижевне Задруге. Београд, 1894.