Дело

76 Д Е Л О — Баш сам волела да се видим са старом, пре него што одемо рече Роден. — Тако лоше изгледа и тако се изменпла, да неће дуго трајати. Не знам колнко ћу тамо добитп. Две стотнне, зацело, ништа мање ; а, Веко Р ЈЗбог честпх посета полицајаца пз Мндлесекса Роден и жена му не вратише се у свој стан у Бронтоп, него одседоше у једној гостионицн. Оутра рано имала је Ревека прилике видетп, како се полпцискн агентн шуњају по њпхном кварту, кад је пшла до сгаре г-ђе Седлејеве, у Фулему, куда је дошла на виђење својој драгој Амалнји и иријатељима из Брајтона. Они су сви отишли до Четема, затим до Хорвича, где ће се укрцати са батаљоном за Белгпју. Добра стара г-ђа Седлејева била је погружена од туге и у сузама, остала је сама дома, Кад се вратнла од те посете, затече Родена, који је већ бно до теткинога заступника и видео шта му књнга каже. Вратпо се изван себе од љутине. — Замисли, Веко — рече јој — дала ми само двадесет Фуната. II ако је бпло на њихову шгету, шала је испала ваљана, и Века се слатко насмеја Роденовом наседању. Крај I свеске.